Друштвене мреже и политичари – простор за размену мишљења или средство за победу на изборима
Од јавног простора за слободну размену мишљења до попришта увреда – тако мање-више изгледа развојни пут готово сваке друштвене мреже. Вербалним нападима, говору мржње и претњама на интернету, ипак, ускоро би могао да дође крај. Али не само зато што је такав смер најавио нови власник, најбогатији човек на планети, Илон Маск. У ту борбу креће и заштитник грађана Зоран Пашалић, предлагањем измене закона о јавном реду и миру, а као конкретну меру види утврђивање појединачне одговорности.
Један од политичара који је најдуже у политичком животу, али најкраће у виртуелном свету. Бар када је реч о Твитеру. Милорад Додик прикључио се тој друштвеној мрежи пре петнаестак дана.
"Одлучио сам се, поред низа лажни који су до сада били у етру, да отворим званични Твитер налог. Ово је могућност да заједно разговарамо, да поделимо мишљења и ставове о најважнији питањима унутрашњим и спољним. Ово је начин који желим да обезбедим да директно комуницирам са вама. Да разменимо мишљења и артикулишемо одговоре", навео је Додик.
Додик, као и многи политичари, за сада има више објава, а мање најављене размене мишљења.
Доценткиња на Факултету политичких наука Милица Кулић објашњава да првобитна намера друштвених мрежа била да демократизују свет: да сви могу да учествују, да кажу своје мишљење и на тај начин утичу на одлуке.
"То се као и већина тих модерних ствари, међутим, злоупотребило, загадило и помало извитоперило. Политичари су искористили своју могућност да пласирају шта им је воља, а да грађани на то имају минималан утицај", каже Кулићева.
Прве користи осетио Обама
Утицај друштвених мрежа, међутим, на политичаре није изостао: промениле су им начин комуникације с бирачима.
Добробити тога међу првима је осетио Барак Обама који је, захваљујући Фејсбуку, победио 2008. на председничким изборима у Америци.
Доналд Трамп је захваљујући Твитеру ушао у политику, али и изашао из ње. За брзу, званичну објаву вести, готово сви званичници Европске уније користе исту мрежу.
"Наши политичари не мењају стил"
Комуникацијски стручњак Борислав Миљановић каже да млађим генерацијама није довољно да политичари буду присутни на друштвеним мрежама, већ и да је потребно и да се зна како да комуницирају са њима.
"Наши политичари греше што уопште не мењају стил комуникације. Оно што се сними као видео за ТВ 'секу', стављају на Јутјуб, шаљу медијима, стављају на друштвене мреже", истиче Миљановић.
Какве су прогнозе института за новинарство
Милица Кулић, пак, каже да су опасне прогнозе најбољих светских института за проучавање новинарства.
"Виде да ће сви изборни процеси бити одређени гласањем на друштвеним мрежама, односно утицајем друштвених мрежа на одлучивање, нарочито код младих", указује Кулићева.
Борислав Миљановић истиче да већ видимо да је значај који један политичар у кампањи мора да посвети друштвеним мрежама много већи него што је то био случај пре десет година.
Утицај Фејсбука на резултате Прелетачевића
Готово да нема политичара који нема налог на друштвеним мрежама.
Александар Вучић, који је својевремено најавио да ће верне пратиоце на Фејсбуку водити на ручак, данас као председник Србије најчешће води Инстаграм кампању.
А 2017. године, до тада анонимни Љубиша Прелетачевић Бели био је трећи по броју гласова на председничким изборима, само захваљујући кампањи на Твитеру.
Коментари