Зашто ће на ђурђевданској трпези најтраженијег шарана заменити пастрмка

Овог Ђурђевдана тешко да ће се на трпези наћи домаћи шаран, јер га у рибњацима нема. Многи су у претходном периоду смањили производњу, пошто су две године радили са губицима, будући да због короне није било окупљања, слава, прослава...

Готово 90 одсто изловљене рибе у том периоду враћено је у језера, што је само увећавало трошкове. Неки рибњаци су и престали с радом, а међу њима је и један од најстаријих и највећих у Европи, рибњак Ечка.

Од 12 рибњака који су имали око 500 хектара, производњу у пуном обиму ове године имаће можда два, кажу стручњаци.

"Производња рибе је у 2021. смањена за 30 одсто у односу на 2020, а ове године, у 2022. ће бити смањена још за 30. Ако узмемо у тонама, пре десет година просечна производња је била око 10.000 тона, а прошле око 3.500", каже Крум Анастасов, председник Групације за рибарство ПКС и директор рибњака "Капетански рит" у Кањижи.

Шарана у домаћим рибњацима нема, а последња велепродајна цена по којој се продавао била је око 550 динара. У продавницама га има по цени и до 750 динара, али то је шаран из увоза.

Зоран Мажић, доктор ветеринарске медицине и технолог на рибњаку "Баранда" каже да је три  године потребно да се добије конзумни шаран од три до четири килограма.

"Циклус је прекинут. Сигурно наредне три па и четири године тржиште, производња се неће стабилизовати. Сигуно ће бити несташица шарана, амура, толстолобика", наглашава Мажић.

Проблем је, истиче, и недостатак радника, птице које се хране рибом, али и намети за воду.

Пастрмки прети иста судбина

Оно што се дефинитивно зна јесте да ће на овогодишњој ђурђевданској трпези уместо најтраженије рибе гостима бити служена пастрмка. Они који се баве њеном производњом кажу да се након две године траже веће количине. Килограм на рибњаку кошта око 550 динара. Али стручњаци упозоравају да се и та производња суочава са истим пролемима као и производња шарана.

"Ми смо још пре два месеца почели да уписујемо, да људи резервишу рибу и по старој цени. Нисмо дизали цену, јесте да је отишла и храна и млађ и све. Обећали смо рибу по једној цени, сад је глупо да је у продаји повећаваш", каже Драгана Ђокић, власница рибњака. 

Иван Цвијовић, власник рибњака, каже да су се спремили за Ђурђевдан и да имају довољно рибе, али да ће морати да коригују цену.

"Ја радим и услужно пржење за славу, кетеринг, све врсте риба пржимо. Ту нам је поскупело уље, поскупео је плин, јер су роштиљи углавном на плин, тако да све зависи и све нам подиже цену", каже Цвијовић.

Тренутно произвођачи од државе добијају десет динара субвенција по килограму изловљене и продате рибе. Такође, Покрајински секретаријат за пољопривреду годишње издваја 20 милиона динара за реконструкцију постојећих и изградњу нових рибњака.

Међутим, конкуренција у земљама у окружењу, кажу стручњаци, има далеко веће подстицаје из националних и европских фондова, као и знатно мање или никакве намете за коришћење воде.