Прошле године у Србији поднета 174 захтева за азил – зашто је одобрено свега 14

Абдулрахман из Сирије један је од ретких који је одлучио да остане и потражи азил. Пред камере не жели јер, како каже, не зна српски довољно добро.

"Чекао сам скоро осам-девет месеци. Процедура је била нормална. Док сам чекао, почео сам да радим у неком ресторану да бих скупио новац и купио лаптоп. Сад у августу пуним 26 година. Ујутру радим у пекари, а по подне на лаптопу. Направићу илустровани речник, српско-енглески и српско-арапски", написао је 26-годишњи Абдулрахман у поруци за РТС.

Многе избеглице, међутим, немају среће нити добијају бесплатну правну помоћ као Абдулрахман. И на путу до азила често пролазе својеврсни тест стрпљења.

Дуго се чека за азил 

Иако је законом прописано да се на захтев одговори за три месеца, некад се чека и две године. Највећи број захтева буде одбијен.

"То значи да се не улази у суштину њиховог захтева, у проблеме због чега они долазе овде него су због неких процесних разлога њима тај захтев и одбаци. Процесни разлози су често - те нису били доступни Канцеларији, нису се јавили на време, или нису дошли у камп у који су били упућени у року од 72 сата, ситнице које у сваком случају онемогућавају да се заиста утврди да ли је у питању особа избеглица или није", објашњава Радош Ђуровић из Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила.

Правник за људска права Никола Ковачевић објашњава да се мали број међународних заштита који је признат људима који су тражили азил у Републици Србији може донекле довести у везу са тим да људи не желе да остану, али и да често не виде перспективу за интеграцију у српско друштво.

"Оног момента кад аплицирате за азил ви девет месеци не смете да радите, вама закон о азилу и запошљавању странаца онемогућава да као тражилац азила приступите тржишту рада, што је потпуно бесмислено и то је нешто што, рецимо, људи који седе у кампу и не раде ништа обесхрабри и одлуче да оду. Када аплицирате за азил у Немачкој, ви истог момента добијате радну дозволу", објашњава Ковачевић.

Недовољни капацитети у институцијама 

Један од разлога због којег се одобрава мало захтева, наши саговорници виде и у лошој организацији институција које доносе одлуке о азилу.

"Ниски су капацитети канцеларије, комисије Управног суда али та врста недостатка капацитета у најмању руку не би смела да се негативно одсликава на поступке азила деце без пратње, жртви родно заснованог насиља, жртви трговине људима, жртви тортуре. Мислим да би у најмању руку број одлука које су позитивне био далеко већи када би се међу тим свим предметима који се започну на годишњем нивоу одабрали они који се односе на рањивије људе јер код њих није спорно да ли ће добити азил или неће, спорно је што они чекају неразумно дуго. Зашто би Сиријка са двоје мале деце чекала годину и по дана?", указује Никола Ковачевић.

Радош Ђуровић објашњава да је, ако се посматра статистика, јасно да је овај поступак потпуно нефункционалан.

"Он, уствари, омогућује само уском кругу људи који имају среће да контактирају и да добију бесплатну правну помоћ у том поступку истрају и да добију заштиту код нас", истиче Ђуровић.

Додаје и да људи који добијају азил не могу да се сврстају у неку специфичну категорију које би их све објединиле. Азил добијају људи из различитих земаља - од Ирака, Сирије, Авганистана, Африке, па чак и са Кубе.

Неколико Украјинаца поднело захтев за азил у Србији 

Мало је Украјинаца поднело захтев за азил у Србији. Више, неколико десетина, затражило је привремену заштиту. Уз њу иде право на школовање, здравствену заштиту, запослење. Реч је, тврде упућени, о потпуно другачијем институту у односу на азил.

"Сам концепт и идеја привремене заштите почива на околностима које подразумевају да је нагло дошло до скока броја људи који су prima facie избеглице и за које ниједна држава нема капацитета да сад индивидуално разматра сваки захтев за азил. Оно што се поставља као питање је зашто тај механизам није био активиран када смо имали избегличку кризу 2015/16. године", наводи Ковачевић.

Од 2008, када је успостављен национални систем азила, до краја 2021. године, Канцеларија за азил је усвојила укупно 208 захтева.

Подаци показују да у читавој Европи пада број одобрених азила. У Македонији већ годинама није одобрен ниједан, а у Мађарској прошле године свега 12.