Како ће рат у Украјини утицати на глобалну битку против климатских промена

У Србији су се средином прошлог века, топлотни таласи дешавали у просеку једном у две године, а данас чак три до четири пута годишње.

Констатација да се у Србији и региону климатске промене одвијају двоструко брже од глобалног просека, Владимир Ђурђевић истиче да то долази од просечног пораста годишње температуре.

"Може се рећи да су те промене овде двоструко брже будући да се просечна годишња температура ваздуха од краја 19. века повећала за два и по степена, док је светски просек 1,2", наводи Ђурђевић.

Указује на то да југоисточна Европа и регион Медитерана предњаче и по броју топлотних таласа и дана са екстремним падавинама.

Климатске промене су изражене и друштво треба да се ради на прилагођавању тим променама, наглашава Ђурђевић.

Подсећајући се лета 2012. године са четири интензивна топлотна таласа, која су изазвала штету у пољопривреди од око две милијарде долара, Ђурђевић истиче да је занимљиво да је те године зима била хладнија, са доста снега и ванредном ситуацијом.

"То је наговештавало блаже лето, које је супротно очекивањима било екстремно топло са великим испаравањем воде. Управо је промењивост времена једна од одлика климатских промена", додаје Ђурђевић.

Указује на то да се из релативно нормалних временских услова може нагло прећи у ризична стања као што су високе темпертуре, суше или бујичне поплаве.

Због виших темература него раније вода брже испарава, што може довести до нагле суше, наводи Ђурђевић.

Када се погледају подаци о сушама у Београду од 1888. године до данас, може се приметити да су постале двоструко чешће.

Рат у Украјини и климатски песимизам

На питање о климатским последицама санкција Запада Русији, Ђурђевић истиче да је управо за борбу против есктремног времена је потребна глобална сарадња како би се у до средине века стигло до престанка употребе фосилних горива.

"Искључивање Русије из те врсте преговора, може се очекивати да ће се они веома тешко одвијати и да се тешко може очекивати брз консензус", констатује Ђурђевић.

Пошто економија Русије зависи од производње фосилних горива, Ђурђевић оцењује да јој остаје једино да појача произвдњу и пронађе купце на другој страни.

"Без дугорочнијег решења за украјинску кризу, тешко ће се емисија угљен-диоксида свести на прихватљиву меру у наредних двадесетак година", напомиње Ђурђевић.

Свест о томе да се морају променти навике на индивидуалном плану, Ђурђевић примећује да све више људи сагледава поседице климатским пеоменама, али да се то не дешава довољно брзо.

Друштво би морало брзо да се трансформише на глобалном нивоу, да сву енергију добија из обновљивих енергија, а тај процес, према плану, укупно би требало да траје око тридесетак година, закључује Ђурђевић.