Упозоравајући податак – свака четврта млада особа сматра да насиље може бити оправдано

Ухапшен осамнаестогодишњак, тешко повредио вршњака; Двадесетогодишњак ножем напао ученика; Двадесетједногодишњи младић убио чланове породице – такви и слични наслови протеклих недеља нашли су се у медијима. Управо у том узрасту, између 18. и 21. године, бележи се одређени пораст криминалитета с обзиром на стопу криминала, кажу у Институту за криминолошка истраживања.

"Оно што нас нарочито брине међу том узрасном доби јесу кривична дела која су везана за злоупотребу дроге, односно контролисаних психоактивних супстанци, односно дела која они чине да би дошли до тих супстанци, пре свега имовинског карактера", каже Ивана Стевановић из Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Агресивност међу млађом популацијом примећују и психолози и психијатри.

"Оно што је много шире присутно то је присутно насиље у саобраћању и обраћању међу младима, чак и међу децом које лако пређе у акт, а тај акт може да буде понекад и веома насилан па и крвав", наводи др Оливер Видојевић, психијатар за децу и младе.

Од насилног понашања до тешког кривичног акта, намера починиоца и свесност учињеног могу се драстично разликовати. Видојевић даје примере старијих малолетника чије је понашање током школског часа ишло од вређања наставнице до бацања клупа, али и случајева где су особе нешто старијег узраста починиле најтежа убиства. У првом, каже, реч је о свесном и намерном понашању.

"А када је неко душевно измењен, па је под утиском психопатолошких појава као што су сумануте мисли, халуцинације и ако то дуже траје или ако је неко у раптусу таквог истог понашања краткотрајног, али везано за проблеме узимања психоактивних супстанци што може да се јави у склопу апстиненцијског синдрома и те појачане глади за поновним узимањем дроге, то јесте нешто што спада у психопатологију", додаје Видојевић.

Каква је казнена политика

Значајну разлику прави и казнена политика. Која ће врста санкције бити изречена млађем пунолетнику може бити кључна одлука за њихову каснију неизвесну будућност. Наша саговорница објашњава да Закон о малолетним починиоцима кривичних дела даје могућност да се и према пунолетнима који су навршили 18, а у време суђења нису имали 21 годину, примењују неке од мера санкција система малолетничког правосуђа.

"Ако постоје објективни разлози да суд, на иницијативу адвоката пре свега, посумња да емоционална зрелост ових лица није у складу са њиховом календарском зрелошћу, односно чињеницом да се ради на пример о примарном извршиоцу, обележјима кривичног дела које је учинио, да је за њега много адекватније да иде у васпитно-поправни дом, малолетнички затвор. У овим установама се посебна пажња посвећује њиховом образовању, посебна пажња се посвећује похађању одређених курсева и шанси да им се када изађу из те установе пружи подршка да не понове кривично дело", истиче Стевановићева.

Превенција кључна  

А да би се таква дела већ на почетку спречила, у Кровној организацији младих решење виде у превенцији у коју је потребно укључити и локалне заједнице.

"Млади најчешће сматрају да су узрочници насиља пре свега породични односи. Нешто што нас посебно забрињава као представнике младих јесте и то да 25 одсто младих сматра да насиље може бити оправдано из било код разлога. Оно што је апсолутно важно да се едукацији дâ много већи значај, да се кроз формално образовање, али и неформалниим видовима образовања у много већој мери говори о насиљу. Када говоримо о родно заснованом насиљу, да се не ради само са младим женама, већ и са младим мушкарцима", наглашава Миљана Пејић, КОМС.

Да треба да се ради и на ефикасној реакцији већ при првом знаку насилног понашања, сагласни су стручњаци, нарочито када је реч о вршњачком насиљу. Уколико се на време не реагује такво насиље може касније да се претвори у озбиљније облике кривичних дела.