Ко су мигранти, а ко избеглице и зашто су у Србији најксенофобичнији млади

Истраживање "Ипсоса" из новембра прошле године о томе како доживљавамо избеглице са Блиског истока и из Африке које долазе у Србију, показује да нешто више од половине грађана сматра да избеглице не треба да добију српско држављанство. Сваки четврти грађанин је супротног мишљења.

Око половине грађана Србије (54 одсто) било би против тога да избеглице постану део њихове породице. Мало више од трећине грађана не би имало ништа против тога да им кћерка или син склопи брак са избеглицом.

Више од половине грађана не би имало ништа против да се избеглице са Блиског истока или из Африке доселе у њихов комшилук. И то је углавном мишљење Београђана и становника из других урбаних подручја.

Међутим, 39 одсто грађана има потпуно супротно мишљење, најчешће због тога што мисле да им комшилук не би био довољно безбедан. Више од два одсто испитаних сматра да им је потребан одвојен организован смештај.

Охрабрује што већина грађана Србије (78,5 одсто испитаних) не би имала ништа против тога да деца избеглице иду са њиховом децом у школу.

Ко су избеглице, а ко мигранти 

Драган Вукотић из Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) каже за РТС да је у Србији присутан феномен да се често погрешно користе термини "избеглице" и "мигранти".

"Наравно, и једна и друга група имају своја људска права, али мигранти су пре свега људи који су економска категорија, односно напустили су своју земљу у потрази за бољим животом и они могу да се врате. Избеглице су људи који су побегли од ратова, од прогона или од злочина и не могу да се врате у своје земље", објашњава Вукотић.

Каже да је од 2008. године у Србији избеглички статус добило 209 особа, док у центрима широм Србије којима управља Комесаријат за избеглице и мигранте Републике Србије тренутно има око 3.700 људи из разних земаља.

"У Србију стигло око 6.000 Украјинаца" 

Вукотић истиче да смо тренутно сведоци највеће избегличке кризе у Европи после Другог светског рата.

"Украјину је од 24. фебруара, када су почели сукоби и рат, напустило више од 5.000.000 избеглица. Они су прешли границу и отишли су у друге земље, док је унутар саме Украјине 7.700.000 интерно расељено, што чини групу од скоро 13.000.000 људи који су остали без свега", наглашава Вукотић.

Наводи да је у Србију, која је углавном перципирана као транзитна земља, стигло око 6.000 Украјинаца који су претежно настањени у приватном смештају, код пријатеља и родбине, док је у Центру за азил у Врању тренутно нешто више од 50 људи.

"Млади формирају ставове на основу непроверених информација"

На питање зашто се у Србији другачије чита вест да је мигрант некога напао или силовао од исте такве вести у којој су наведени само иницијали нападача, Вукотић каже да је свака генерализација опасна ствар.

Наводи да релевантни подаци државних органа Републике Србије показују да је пре избегличке кризе 2015. године и касније разлика у стопи криминалитета у срединама у којима се мигранти и избеглице налазе незнатна.

"Треба сви заједно да будемо опрезни и велика је одговорност на новинарима, као људима који формирају јавно мњење", упозорава Вукотић.

Каже да су подаци истраживања нарочито узнемирујући када је реч о младим људима – средњошколцима и студентима јер је степен нетрпељивости, па чак и отворене ксенофобије према избеглицама, код њих био најизраженији.

"Дошли смо до закључка да млади људи формирају своје ставове на основу непроверених информација на друштвеним мрежама и не ослањају се на традиционалне медије који ипак имају неку уређивачку политику и проверавају чињенице", каже Вукотић.

Истиче да су схватили да треба младим људима да предоче проверене чињенице и податке и да им дозволе да на основу њих формирају своје ставове.