У заблуди смо да се све своди на пиратерију, колико се поштују ауторска права

Уочи Светског дана интелектуалне својине, Завод за интелектуалну својину Србије придружује се тој прослави.

Представиће нове програме који подржавају иновације, младе и њихове идеје. 

Директор Завода за интелектуалну својину Владимир Марић рекао је за РТС да се поштују ауторска и сродна права, Србија има читав сегмент економије коју обично називамо креативне индустрије – које потпуно почивају на интелектуалној својини.

Ако бисте тим индустријама, конкретно музичкој, филмској, ИТ индустрији, базама података, издавању књига, одузели интелектуалну својину, ништа им не би остало, подвукао је Марић.

Према његовим речима, софтверска индустрија је у суштини базирана на ауторском праву, сoфтвер је дефинисан као ауторско дело, креативне индустрије у Србији стварају пет посто БДП-а, ако томе додамо допринос које дају повезане индустрије, музичка индустрија, знамо шта је, неко мора да произведе и гитаре, аудио-опрему, такве индустрије доприносе са још 2,5 одсто.

"Испорука електричне енергије, осигурање или туризам стварају мање него креативна индустрија, те индустрије запошљавају 150.000 људи у Србији, махом су то млади људи, од 25 до 44 године. У креативној индустрији у Србији има 20.000 регистрованих предузећа, стопа раста на нивоу наше привреде је 5,2 одсто – то су стартапови, а у креативној индустрији 23 одсто", рекао је Марић.

Према његовим речима, све то не би било могуће да нема интелектуалне својине, да се интелектуална својина не поштује.

"Имамо стереотип у глави о томе да се све своди на пиратерију, свакако има тога свуда, у начелу Србији у том смислу заиста добро иде и поштују се права интелектуалне својине", каже он. 

Нови програми о младима

"Ми сутра прослављамо Дан интелектуалне својине, већ десет година Завод то ради, сваке године тема је нешто другачија, провлачи се сваке године у наслову интелектуална својина. Прошле године смо говорили о интелектуалној својини и малим и средњим предузећима, ове године тема је интелектуална својина и млади", рекао је Марић.

Напомиње да је 2000. године Светска организација за интелектуалну својину са седиштем у Женеви донела одлуку и проглашењу 26. априла за Дан интелектуалне својине – то је дан када се славе креативни људи и допринос који научници и уметници дају у прогресу човечанства, између осталог и млади људи.

Пре свега, младе људе треба едуковати не само на универзитетима где већ има предмет интелектуалне својине, као на Правном факултету, него и у основним и средњим школама. 

Сви смо фамилијарни са појмом својина 

У појму интелектуалне својине је својина, сви смо фамилијарни са појмом својина.

"Ја сам власник сакоа, ако кажете осмогодишњем детету неко ми је украо сако, разумеће да је то нешто што није добро", дао је пример.

"Ми имао Центар за едукацију и информисање, тај центар подразумева људе који путују по Србији, обилазе мала и средња предузећа, затим наше академце, институте и причају о интелектуалној својини – зашто је она важна, како је квалитетно употребити, како да своје идеје преточимо у нешто што је конкретно корисно за нас", каже он.

Додаје да ће сутра имати малу прославу где ће бити представници различитих институција Србије научно-технолошког парка, Фонда за иновациону делатност, Завода за интелектуалну својину, и млади људи који су добили подршку државе за своје проналаске.

"Поред нивоа на едукативној разини, где бисмо на универзитетима и школама говорили о значају интелектуалне својине, Србија треба да помогне своје најкреативније синове и кћери – на њима је будућност", додао је Марић. 

Нови закон о музичарима

Закон о ауторским и сродним правима је, како наводи, кључни закон када говоримо о интелектуалној својини, интелектуална својина је много више од ауторског права, ту су патенти, жигови, ознаке порекла производа, то је кључни закон, између осталог и за затварање Поглавља 7.

"Европска комисија добро оцењује стање интелектуалне својине у Србији, али последњи корак који морамо да направимо је доношење закона. Он ће донети бољитак свим ауторима, укључујући и музичаре, њихов превасходни интерес је у систему колективних организација где бисмо имали нешто транспарентнији систем са чвршћим надзором", закључио је Марић.