Поред пчелињих производа, све популарније и инхалирање међу кошницама
Између хировите климе и променљивог тржишта, пчелари се сусрећу са бројним иазазовима. Последњих година, уз производњу меда, све више њих на пчелињаку развија додатне послове.
Домаћинство Славковића једно је од педесет колико их у Србији уз производњу меда, као основни посао, развија апитерапију. Мед користе на трпези сеоског туристичког домаћинства, прополис у кућној апотеци, а однедавно су за госте отворили апикомору у којој се удише енергија кошнице.
Са стручњацима београдског Медицинског факултета раде на остваривању истог циља.
Дејан Славковић из Бечмена каже да је идеја да се одређен број деце доведе у апикомору и да се уради студија како би се видело да ли апикомора стварно помаже.
Инхалирање међу кошницама се у свету одавно препоручује, а последњих година се као грана туризма развија – апитуризам. Процењује се да око 300 милиона људи практикује неки вид терапије пчелињим производима.
"Апитерапија је, ако бисмо буквално рекли, лечење пчелињим производима. Ипак, зна се ко лечи и зато је наш циљ, циљ нашег удружења, да едукујемо и грађане и пчеларе о производњи и употреби пчелињих производа као превентиве", каже Радош Цмиљановић, апитерапеут.
Удружење Београдских апитерапеута до сада је за апитерапију обучило и цертификовало 150 пчелара.
Процењује са да у свету има око 140.000 апитерапеута који се успешно служе пчелињим производима – пергом, млечом, пчелињим отровом, инхалацијама и напослетку медом.
"Правило је да свако од нас без обзира на староост и пол поједе по један грам меда по тежини човека", каже проф. др Мића Младеновић, председник Београдског удружења апитерапеута.
Употреба меда се у Србији по становнику креће од 400 до 600 грама годишње, што нас сврстава међу последње у Европи.
Коментари