Сваки пети ученик се осећа тужно у школи, а сваки трећи не слуша наставника на часу
Какве ће резултате донети ПИСА тестирање ученика, које се данас завршава, знаће се 2023. године. Оно што се већ зна, према последњим резултатима истраживања, јесте да ђаци у Србији чешће изостају с наставе и да мање од својих вршњака из других земаља вреднују школу. Подаци показују и да се сваки пети ученик у школи осећа тужно, а сваки трећи не слуша наставника на часу. Помоћник министра за средње образовање Милош Благојевић истиче да је за решавање проблема изостанака кључно било увођење е-дневника.
Завршава се ПИСА тестирање у око 200 школа, које спроводи Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања заједно са школама. Резултати се очекују 2023. године.
У овогодишњем тестирању, које je требало да се одржи 2021. али је одложено због короне, учествовало је око 8.000 петнаестогодишњака.
Резултати пртходног тестирања из 2018. године показали су да ђаци чешће изостају са наставе. Четвртина ученика је рекла да је у две недеље изостала неоправдано најмање један дан са наставе.
Милош Благојевић истиче да је за ту ситуацију најважнији корак било увођење е-дневника и да је та брза комуникација између школа, наставника и родитеља изузетно битна карика у решавању тог проблема.
"То значи да родитељ има праву информацију да му дете није у школи да може да реагује, да прати шта се све дешава. Да добије једну брзу информацију, не само о постигнућу него о свему осталом што се дешава у школи. Пре свега о владању и изостанцима", рекао је Благојевић.
Изостајање с наставе се често повезује и с напуштањем школовања. Указује да је с Уницефом направљен низ мера и да су анализирани поступци приликом напуштања школовања.
Такође, дате су и препоруке, пре свега повезивањем с центрима за социјални рад и заједнички рад с ученицима и наставницима, како би се смањио проценат ученика који напуштају школу.
Шта је важно за успех у школи
Сваки четврти ученик мисли да није важно трудити се у школи и да успех у школи није пресудан за успех у животу.
Благојевић наводи да се ове године у први разред средње школе уписало 63 одсто ученика по првој жељи, 15 по другој, а седам одсто по трећој жељи. То значи, објашњава, да је 15 одсто њих уписано по неким осталим жељамa. То опет, показује да је дошло до разочарања, да ипак нису довољно проценили своје знање да би могли да упишу школу коју су хтели.
Међутим, истиче да кад је реч о статистици 62 одосто наших ученика сматра да ће завршити факултет, високо образовање.
"Тако да практично имамо два пола, једни који не верују и висок проценат оних који верују да ће завршити и далеко више од оног процента који уписује факултет", оцењује Благојевић.
Сваки пети ученик се осећа тужно у школи, сваки трећи не слуша наставника на часу.
Тако гледајући податке, Благојевић каже, делује катастрофално. Међутим, истиче да у истом том истраживању постоји много позитивних података, као и да је око 80 одсто ученика задовољно животом.
Посебно истиче да је у последње време, нарочито од 2020. године дошло до великих позитивних промена у настави и да се нада да ће то ово ново истраживање и показати.
"Сам метод наставе, опремљеност школа је у последњих неколико година много већа. Ове године ће се завршити опремање свих школа интернетом, 10.000 дигиталних учионица је већ подељено. Планирано је до краја године скоро 20.000. Прошле године је подељено 7.000 рачунара школама а до краја године биће још 18.000 за наставнике", нагласио је Благојевић.
Коментари