Како сачувати академски ентузијазам – "лекција" Светислава Божића
Академик Светислав Божић нови је председник Управог одбора Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању. Циљ НАТ-а је унапређење високог образовања у Србији његовим усклађивањем са међународно признатим стандардима, зато обавља послове акредитације високошколских установа и вреднује њихове студијске програме, чиме се чува суштина послова којима се факултети и универзитети баве.
Функција на којој се налази је врло одговорна, каже академик Светислав Божић. Јер Управни одбор Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању треба да води рачуна о веома сложеном механизму који подразумева и државне и приватне факултете.
"Једноставно да пробамо да на том нивоу тела којим председавам видимо ствари на најбољи могући начин, да покушамо да ажурирамо све оне процесе који су увек били предмет свих претходних сазива, а то је велики квалитет нашег академског живота, наше академске заједнице и покушај да она не тоне него да она буде у току са свим важним европским процесима у науци и уметности", каже Божић.
Због тога, како каже, Управи одбор треба да буде врло будан, врло оран да прима те нове садржаје, да факултети иду напред, а да при том не губе суштину.
Академик Божић је неколико година био члан Комисије за акредитацију и више деценија професор Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду. С тим искуством, објашњава шта су приоритети академске заједнице.
"У самом бићу наше и академске заједнице је покушај да она не изгуби свој витални значај у односу на народ коме припада и на цивилизацијски ход који су остварили наука и уметност. Ми морамо да сачувамо тај високи квалитет, да сачувамо тај ентузијазам стицања нових знања, и њиховог постепеног али врло темељног убацивања у постојећи систем који смо освојили и са којим живимо", истакао је Божић.
Такође наводи да треба спречити одлив младих у иностранство – "да их задржимо на просторима Србије, да свој дар, своја велика искуства и добре школе до којих смо дошли, примене на овом терену у својим областима – то је наш приоритетни задатак".
А Србија има девет државних и девет приватних универзитета.
"Уколико се сви баве суштином, на најквалитетнији могући начин, то је број који је готово оптималан. Он омогућава и да сви буду унутра и да сви квалитетно примају садржаје и да могу да их репродукују, да сви могу да испробају све што су чули. Уколико је изгубљена супстанца, или се она појефтињује, број више није важан. Чак ни брзина усвајања нових норми није тако битна, колико је важно сачувати академску супстанцу и академски ентузијазам", рекао је академик Божић.
Зато је важно сачувати саму суштину послова којима се факултети баве, закључује Божић. А људи који раде у Комисији за акредитацију су се доказали у научним областима којима се баве, па се нада да ће тако бити и у следећем сазиву.
Коментари