Зашто терапију која спасава живот пацијенти примају на ходнику

Дванаест онколошких пацијената у једној соби. Иновативне терапије примају у ходнику. Tаква је ситуација у Институту за онкологију и радиологију, а видео-снимак који о томе сведочи РТС-у је послало Удружење пацијената Србије.

"Наша земља је уз помоћ разних фактора и на захтев нас пацијената купила терапије које су веома скупе, дакле ти лекови много коштају и ово друштво је издвојило велике паре да се купе ти лекови због нас, а сада због нечијег немара, због нечије небриге, због нечије, извињавам се унапред, бахатости – ми имамо ситуацију да људи те јако скупе лекови који могу да им спасу живот примају у веома лошим условима", рекао је председник Удружења пацијената Саво Пилиповић.

У Удружењу кажу да је један од највећих разлога за оволике гужве у Институту чињеница да већ неколико година цивилне пацијенте којима је неопходна иновативна терапија лекари из ВМА шаљу у друге установе.

На основу уговора између РФЗО и ВМА цивилни осигураници могу да се лече и примају терапије на Војномедицинској академији, али и у другим установама, потврдили су нам у Министарству одбране.

Међутим, за сада, након комплетне дијагностике и конзилијума, цивилне осигуранике шаљу у референтне установе за лечење малигнитета ради примања иновативних лекова. На питање зашто је то тако, кад је уговором предвиђено и другачије, РТС није добио одговор.

"Пацијенти долазе до лекара на ВМА, тамо се контролишу, раде се хируршке интервенције, међутим када дође тренутак да пацијент треба да прими терапију, он то не може да обави на ВМА већ то мора да ради у неким од клиничких центара. То значи да пацијент поново мора да пролази контроле, испитивања и све остало и да га преузима лекар који о његовој историји болести мало тога зна", истиче Беба Голубовић из Удружења пацијената Србије.

Републички фонд за здравствено осигурање у потпуности подржава став да би примање иновативне терапије требало омогућити и пацијентима на Војномедицинској академији, речено је РТС-у у Фонду.

Саво Пилиповић се годинама борио за то да нови скупи лекови стигну и у Србију, јер је оваква терапија и њему сачувала живот, када је 2013. године отишао у Немачку на лечење.

"Ја сам 2013. био потпуно отписан, отписан. Лекари су рекли да не могу да живим више него неколико месеци јер сам имао седам метастаза на органима, код меланома у то време то је била смртна пресуда. Погледајте где је била 2013. Сад је 2022. ако Бог да, ја ћу дочекати Васкрс у срећи и весељу", каже Пилиповић. 

Прилику коју је Саво пре девет година могао да има само у иностранству, данас имају и пацијенти који се од меланома лече у Србији. Ипак, није довољно само купити иновативне скупе лекове, важни су и време и начин на који ће пацијенти да их примају.

Слика из Института за онкологију и радиологију јасна је свима. Није лако ни пацијентима ни медицинском особљу – довољан разлог да се нешто промени.