Директорка "Ромаг": Школе институционализовале дискриминацију према Ромима

Обележавање 8. априла као Међународног дана Рома треба да укаже на чињеницу да су Ромкиње и Роми широм света у неповољнијем положају у односу на већинско становништво, да су изложени дискриминацији и социјалној искључености. Личним примером Биљана Тасић покушала је да покаже да може све.

Биљана је извршна директорка Ромског културног центра "Ромаг", студирала је грчки језик и књижевност, а њена сестра Наташа је солисткиња у опери Српског народног позоришта.

"Ја стално волим да поновим да смо ми у Србији од 14. века и да смо ми вишевековне комшије и да смо делили добро и лоше и увек били уз наше сународнике", рекла је Биљана Тасић у Јутарњем програму РТС-а.

Истиче да Међународни дан Рома омогућава да се покрене прича о дискриминацији и расизму који постоји.

"Морам да кажем да не постоји у оној мери у којој постоји у другим земљама у Европи и то у Србији никад није постојало, али изражена је у запошљавању, у образовању, нарочито у основним школама за које мислим да су на неки начин институционализовале дискриминацију према ромској националној мањини. Раније су ромска деца обарана, није ми допуштено да прођу даље разред само зато што су ромска деца", каже Тасић.

Томе доприноси и, како каже, необразовање родитеља, као и то што ромска деца често не иду у предшколско јер живе у нехигијенским насељима - изоловани.

Додаје да је пре десетак година Министарство просвете то решило социјалном инклузијом у образовању, која је уведена кроз индивидуализацију ИОП 1 и ИОП 2 (индивидуални образовни план). На томе је, истиче, захвална, али се ту јављају нови проблеми.

"Разни учитељи и наставници досетили су се да ромску децу ставе на ИОП 2, што је противзаконито уколико та деца немају менталних потешкоћа. Јер дете по ИОП 2 вреди за два детета, а знамо сви да у школи нема довољан број деце и онда они здраву, праву ромску децу ставе на ИОП 2", наводи Тасић.

Напомиње да у основним школама постоји велика дискриминација, иако има и светлих примера.

"Могу да наведем светле примере, као што је школа 'Ратко Митровић', 'Бранко Пешић', где се према ромској деци понашају фер и коректно, али такође знам именом и презименом школе и директоре који су чак направили неформална специјална одељења, то министарство не зна наравно, у која су сву ромску децу ставили на ИОП 2", каже извршна директорка "Ромаг".

И одрасли спремни да се школују 

Биљана Тасић предаје ромски језик у школи за основно образовање одраслих "Бранко Пешић". Истиче да су одрасли спремни да се образују.

"Имамо ситуације - дођу нам сада муж и жена, она 46 година, он 40 и онда нам они тако испричају све, како живе. Они нису завршили школу, али деца су им одлични ученици у основној школи, сви су одлични, троје деце имају. Питају нас - где да га упишемо, је л' у 'Никола Тесла', иде му добро математика. Онда им ми помажемо. Оно што ме код њих одушевљава је што је та госпођа завршила осми разред и добила диплому, али долази са мужем редовно на часове да му буде подршка", говори Биљана Тасић.

Додаје да ће Ромски културни центар Међународни дан Рома обележити свечаном академијом, која почиње у 17.30 у Народном позоришту.

"Академија је посвећена незаборавним ромским великанима Балкана. Желимо да искористимо овај дан да поред песме и музике, славља, укажемо на то колико је Рома допринело науци, култури и обогатило не само Србију него и друге земље Балкана", каже Биљана Тасић.

На академији ће се говорити о Влади Берберском, о Шабану, о томе ко је покретач ромског покрета, али и ко је од оснивача Уједињених нација имао ромско порекло. Улазнице су бесплатне и могу се преузети на благајни Народног позоришта.

Светски дан Рома установљен је 1990. године у пољском граду Сероцку, у знак сећања на Први међународни конгрес Рома који је одржан у Лондону 1971. године.

На првом интернационалном окупљању представника ромске заједнице из 14 земаља света, које су иницирали југословенски Роми, усвојен је међународни назив Ром, што на ромском језику значи човек, за све припаднике ове националне заједнице, а за химну је изабрана песма "Ђелем, ђелем", чији текст описује страдање Рома и Ромкиња током Другог светског рата.