Како је Зорица Митровић покренула воденични точак, али и цело родно Постење

После више од две деценије воденични точак, али, кажу, и цело село покренула је Зорица Митровић. На њену иницијативу, воденица је стављена у службу свих становника Постења, али и пролазника.

Успела је да анимира мештане и надлежне да се ангажују на уређењу путева кроз село, али и да се обнови школа коју похађају само три ђака.

"Село је велики потенцијал и треба га искористити. Велика љубав је, моји су преци у Постењу и желела сам да се вратим да обновим то и ту љубав из детињства да пренесем кроз живот и поново да дођем у село да обновим све то што су моји дедови радили", каже Зорица.

Постење је, кажу, село вредних људи и нетакнуте природе. На Зоричину иницијативу, а уз сагласност мештана, ускоро ће почети и изградња хранилишта за белоглаве супове, који су се на Соколске планине, такође вратили пре неколико година.

"Ми у Постењу верујемо ако нестане птица, сури орао и белоглави суп, нестаће и људи. Зато сам ја горе дао парцелу да се уради хранилиште, да би остао народ ту и да би долазили туристи", каже Драган Тадић из Постења.

Комшије кажу да су видевши Зорицу како обнавља запуштено, одлучили да свако од њих среди и своје. Са радом је почело и прво сеоско газдинство које туристима нуди храну коју производе управо мештани Постења.

"За пар година мислим да ће почети да се враћају у село, многи су отишли одавде, али мислим да ће се морати вратити, више је неиздржљиво по градовима", каже Цветко Јовановић из Постења.

"Доста се тога променило, покренула је нас и село и цело окружење", каже Роса Ранковић из Постења.

Да слога кућу гради, али и враћа живот у село, уверили су се у Постењу, у којем верују да су се са Зоричиним доласком, вратиле и птице. Због тога се надају се и повратку оних који су одавде једном отишли.