Радосављевић: Несрећа у руднику "Соко" атипична, упркос свим мерама може доћи до цурења метана
Директор Рударског института др Милинко Радосављевић каже за РТС да је још рано правити анализе и наводити закључке како је дошло до несреће у руднику "Соко". Несрећа је атипична у поређењу са ранијима, јер је уместо експлозије дошло до пробоја метана. Може да се догоди да, упркос свим апаратима који мере концентрацију метана и угљене прашине, дође до изненадног цурења гаса, истиче Радосављевић.
Радосављевић подсећа да се у том руднику већ догодила страшна несрећа 1998. године, и тада је узрок била експлозија метана.
Сви рудници у саставу Јавног предузећа за подземну експлоатацију "Ресавица" су рудници са метанским режимом рада. Та испитивања је радио Рударски институт када је вршена категоризација рудника, што је први корак када се одређује да ли је рудник опасан или не, било да је у питању метан или експлозивна угљена прашина. То су две ствари које су најчешћи узрок несрећа у српским рудницима", објашњава Радосављевић.
Према његовим речима, на основу категоризације јама предузима се све што је потребно да би се потенцијални ризик смањио на најмању могућу меру.
Поред редовних мера које се предузимају у рудницима, постоји систем којим се врши мерење и праћење количине гаса у јами.
Људски фактор и непоштовање мера
"Рудник ‘Соко’ располаже најсавременијом опремом управо због несреће која се догодила пре двадесетак година. Тај систем праћења је систем који у реалном времену прати гасно стање у јами. Највећи број несрећа се догодио или због пожара, упале експлозивне прашине или експлозије метана из разних разлога. Најчешћи разлог је људски фактор и непоштовање мера", истиче директор Рударског института.
Додаје да се подразумева да је рудник предузео све мере које су потребне – уклањање угљене прашине да се не би достигла критична концентрација и мерење количине метана сваке секунде током 24 часа.
"Ако се концентрација повећа, и дође близу критичне, онда се обуставља производња, евакуишу рудари и тако се спречавају несреће", истиче Радосављевић.
Наглашава да сваки рудник има своју службу која се бави безбедношћу на раду.
"Да није ових мера ми бисмо имали несреће у таквим рудницима, који су опасни због метана, сваког дана. Нажалост, често је и ако се десе на двадесет, тридесет година зато што су последице катастрофалне", закључује директор Рударског института др Милинко Радосављевић и изразио дубоко саучешће породицама настрадалих рудара.
Коментари