Од њиве до пожара – село Грушић није више познато само по јагодама већ и по ватрогасцима

Поцерско село Грушић, до сада је било препознатљиво по највећим засадима јагода, а од овог пролећа и као прво село у шабачком крају са добровољним ватрогасцима. Од њиве до пожара, млади домаћини сложни су у бризи за безбедност и просперитет села.

На њиву увек иде са два радна одела, једним за јагоде, другим за пожар. На род са више од хектара радиће и сачекаће до маја, а на позив за помоћ Дејан никада не зна када ће стићи.

"Овде су најчешћи пожари стрништа, дешавају се и шумски пожари, ватрогасној јединици из Шапца је потребно двадесетак минута да изађу на терен а ми смо ту за пет минута спремни, право са њиве", каже Дејан Тешић, командир Добровољног ватрогасног друштва Грушић.

Из воћњака са суседне Грушићке падине стиже одмах и комшија.

"Ако смо на њиви све напуштамо, крећемо на интервенцију. До сад смо гасили кофама, тракторским цистернама, сад имамо сву опрему", каже Предраг Бекић из Грушића.

Иницијатива младих домаћина одмах је прихваћена, правила службе савладана, и у заједничким снагама уређеном сеоском дому, заједничка им је сада и ватрогасна препознатљивост.

"Нас двадесет припадника завршило је обуку, добили смо званичне униформе од Сектора за ванредне ситуације и Министарства унутрашњих послова. Ово нам је један вид да покажемо у свом селу да може нешто да се одржи и једноставно да својим грађанима можемо да помогнемо у било каквим неприликама", наглашава Бранислав Лазаревић, председник Добровољног ватрогасног друштва Грушић.

Најмлађи је тек пунолетан, најстарији има 53 године, готово сви су пољопривредници. Воље има а неће жалити труда да на донираном камиону ускоро засија и име друштва.

"Овде има доста младих који су остали на селу и који желе да раде овде и да побољшавају услове. Свака им част", каже Милан Симић из Грушића.

"Ово ми је била животна жеља, главни циљ је да помогнемо неком и да неком спасемо живот и њихову имовину, још увек идем у школу, прикључио сам се чим сам напунио 18 година да бих помогао неком", рекао је Младен Тешић из Грушића.

"Кад сам чуо да се оснива добровољно друштво хтео сам да дам свој допринос, волим униформу од малих ногу. Мислим да је ово јако леп и хуман посао", каже Ненад Крејаковић из Шапца.

Сматра да је за ватрогасца најбитније да буде брз и да пази на себе.

Иако би желели више посла на њиви него у униформи, пазиће и на Грушић и околна поцерска села. Петнаестак младића, кажу, већ се интересује за нову групу. Први су сеоски добровољни ватрогасци, ако затреба биће уједно и прва јединица Цивилне заштите.