Американце порукама обавештавају о временским непогодама, зашто Европљани немају такав систем

Владимир Ђурђевић је гостујући у Јутарњем програму РТС-а рекао да су ове године тема Светског дана метеорологије системи за ране најаве и упозорења. "Најједноставнији систем је метео-аларм који служи да се општа јавност упозори на непогоде. Али, постоје и сложенији системи који служе да се заштите наши животи и да заштитимо материјална добра од неповољних временских прилика", каже Ђурђевић.

Ти системи су, додаје, нарасли у својој сложености. "Факултет на коме радим учествује у једном међународном пројекту где се развија један такав систем за југоисточну Европу где имамо четири, пет модела уз помоћ којих прогнозирамо време, па хидролошки модели који прогнозирају потенцијалне поплаве. Ствар постаје компликована када хоћемо да их подигнемо на један виши ниво", истиче Ђурђевић.

Према његовим речима, ти системи су у Америци најразвијенији, јер она има проблема са најекстремнијим појавама, као што су урагани.

"Једно време сам радио у америчкој метеоролошкој служби, па сам се суочио са једним системом који ради на нивоу да сваки грађанин на мобилном телефону добије поруку на телефону шта ће се десити. Био сам сведок да сам најмање три пута био успешно упозорен да ће у Вашингтону бити поплављене метро станице. Данас у Европи се развија један од таквих система у оквиру Коперникус система ЕУ, који садржи низ надовезаних информација, од температура, па до падавина, шумских пожара", наводи Ђурђевић.

Додаје да наш РХМЗ тесно сарађује са Центром за ванредне ситуације, па постоји посебан канал комуникације.

"Један од примера код нас је метео-аларм. РХМЗ има и своје посебне канале комуникације са институцијама. Постоје радарски центри који прате кретање града и противградне станице. Метеоролози кад устану рано ујутру знају да ће бити ризично за град, али су нам потребни и радари да бисмо упозорили где ће настати штета од града, да бисмо знали где ће да падне. Постоје и системи за праћење суше. Има пуно информација које задиру у разне поре друштва", указује Ђурђевић.

Због климатских промена ће нам, додаје, ти системи бити све значајнији. А видимо да неке земље које су најразвијеније као Немачка, имају проблеме са спровођењем тих ланаца информисања.

"Прошле године смо имали поплаве у Немачкој и земљама Бенелукса где је било 200 страдалих. Прогнозе су биле добре, а коначна реакција како ће се људи понашати није била добра", наглашава Ђурђевић.

Постоји и систем на олује и јаке ветрове.

"Често се према тим обавештењима јавност односи као да хоћемо да их уплашимо. Није у питању плашење, већ да људи имају правовремену информацију. Никада није толико страшно да нема решења", сматра Ђурђевић.

Обавештења и о загађености 

Када је реч о квалитету ваздуха, Ђурђевић наводи да је код нас ваздух прилично лошег квалитета.

"Када гледамо Европу ми, са БиХ и Северном Македонијом имамо убедљиво најлошији квалитет ваздуха, које год параметре да гледате. Ми имамо доста емитера, доста извора загађења која испуштамо у атмосферу без контроле. Наша постројења за производњу електричне енергије и фабрике немају одговарајуће филтере, шпорете, стара возила. Некад нам временске прилике покажу обим тог проблема, кад је рецимо повећана влага, онда због додатних процеса се створи можда неко загађење које ту не би можда било, говорим о ПМ честицама", наводи Ђурђевић.

Наводи да слично као што постоје прогнозе времена за падавине, постоје и за квалитет ваздуха.

"У оквиру тих система се издаје обавештење колико ће бити велико загађење. Свака од ових боја - зелена, жута, наранџаста и црвена - иза себе носи одређену препоруку како се понашати. Коперникус систем, у оквиру њега постоји систем за квалитет ваздуха. У принципу бисмо код нас могли да имамо систем редовног обавештавања какво ће загађење бити за неколико дана", истиче Ђурђевић.

Напомиње да би наредних неколико недеља  требало да буде уочљиво топлије са не толико пуно падавина.

"У недељу би требало да буде прилично висока температура и сунчано време", закључио је Ђурђевић.