Више од 80 одсто имовине у руралним деловима Србије у рукама мушкараца

Родни стереотипи представљају предрасуду о улогама које имају или би требало да имају жене и мушкарци. Родни стереотипи ограничавају могућност жена и мушкараца да развију личне способности, изаберу професионалну каријеру и донесу одлуку о својим животима.

У оквиру пројекта "Кључни кораци ка родној равноправности", Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност и Министарством за европске интеграције и уз финансијску подршку Европске уније, подржала је шест организација цивилног друштва у мерама за отклањање родних стереотипа у областима: наслеђивање и располагање имовином, запошљавање, енергетска ефикасност и сиромаштво, неплаћени рад. 

Јана Забунов, испред Академије женског предужетништва рекла је гостујући у Јутарњем програму да је у Србији доста урађено по питању родне травноправности, али да постоје и даље институције које су извор стереотипа.

"Одговорност је и на држави и друштву, али и на породицу и појединцу. Србија има добар оквир о родној равноправности, свака општина има оквир, али проблем је у непримени закона", сматра Забунова.

Додаје да не треба генерализовати, јер има примера јаких породица које имају јаке и одговорне жене.

Јелена Ружић, представница Женског удружења Колубарског округа рекла је да је Србија  2018. године донела измена закона по коме ако купујете некретнину а у браку сте она ће бити укњижена на оба брачна партнера у катастру.

"Жене су и после тога долазиле и давале изјаве да се одричу својих права", истакла је Ружићева.

Према њеним речима, свака четврта некретнина је у власништву жене, а чак 84 одсто имовине у руралним деловима је у власништву мушкараца.

"Имовина и наследство је важно да ли ће жена имати средства да би подигла кредит и почела свој бизнис", оценила је Забунова.