На дивљим депонијама дивљају и малверзације, како их се решити

Мањи товар у пик-апу, а велики у камионима. Како РТС незванично сазнаје, несавесни превозници или сами грађевински извођачи отпад са градилишта истоварају на нелегалним депонијама најчешће ноћу.

Познаваоци прилика кажу да је главни разлог уштеда новца, јер одлагање грађевинског отпада у Винчи кошта од 50 центи до пет евра по тони, у зависности од састава и врсте отпада.

Осим тога, неке опасне материјале, попут стаклене вуне, једина легална депонија у граду не прихвата.

Сумња се да су све то за зараду искористили и власници појединих парцела на којима се налазе нелегалне депоније.

Иако је градска депонија, која се налазила испод Панчевачког моста, шездесетих година прошлог века званично пресељена у Винчу, на овом месту и данас има смећа. А то изгледа препознаје и Гугл јер се и на мапи овај део града зове "депонија".

Осим комуналног отпада, екипа РТС-а је и на овој депонији пронашла грађевински отпад, у неколико десетина џакова.

Када бисмо детаљно прегледали сваки џак највероватније бисмо пронашли и опасни отпад, који се у Винчи не прихвата, ако не на овој, сигурно на једној од чак 3.200 пријављених нелегалних депонија у Србији.

У комуналној инспекцији Општине Палилула кажу да пријаве за депонију која се налази испод Панчевачког моста стижу стално, те да су је комунални инспектори обилазили само у фебруару и марту пет пута, али није било извршилаца.

Спас се може тражити у рециклажи 

Док у Србији надлежни не успевају да реше овај проблем, Холандија, на пример, чак и увози грађевински отпад који рециклира.

"Увозе грађевински отпад из других држава и са свих страна га сакупљају зато што производ који настаје као резултат тих процеса има своју вредност и има своје место на тржишту. Дакле, то није само отпад, то је материјал који може даље да се користи за неке даље апликације", каже професор др Иван Игњатовић са Грађевинског факултета у Београду.

Комунална инспекција Општине Чукарица утврдила је да се на један километар до насеља Рушањ налази парцела на којој је нагомилано око 400 кубних метара смећа и кабастог грађевинског отпада.

Према подацима у катастру, то земљиште припада привредном друштву, које је позвано да се изјасни о власништву.

Уколико се испостави да су они власници, инспекција ће повести поступак за уклањање депоније. Али не мора да значи да ће ту бити крај приче, јер су неке депоније чишћене и 50 пута у току једне године.

"Што значи да је чишћена једном недељно, и опет се враћа депоновање отпада тако нелегално. То значи да је потребно на таквим местима поставити посуде, контејнере, канте, било шта, и обезбедити да се оне редовно празне", кажу у агенцији.

Нелегалне депоније сваки грађанин може да пријави и преко апликације "Уклонимо дивљу депонију".

Потребно је само да приђе што је могуће ближе и да је фотографише. Али поставља се питање колико треба да буде пријава да би овај проблем у Србији био решен.