На шта су се грађани највише жалили повереници за заштиту равноправности

Прошлу годину обележила је актуелна здравствена криза изазвана ковидом 19 па је и логично, истиче Бранкица Јанковић за РТС, да су се грађани највише обраћали у вези с проблемима недовољне доступности здравствене заштите за друга обољења, тражећи и проширење листе лекова и терапија на терет Републичког фонда здравственог осигурања.

Највише обраћања је, наводи, било у вези с имунизацијом и ковид пропусницама. 

"Рецимо да је половина основана, а половина се у поступку утврди да није основана, али у крајњем случају очекивано је да ће највише притужби бити у области здравства или на основу здравственог стања. Други су пол и старосно доба, с обзиром на ситуацију", прецизирала је Јанковићева.

Такође, додаје да су биле присутне и неке старе бољке, попут недостатка мешовито здравствених социјалних услуга, другачијег третмана на тржишту рада због здравственог стања неповољан положај у сегментима ХИВ оболелих, старијих пацијената, деце и грађана оболеле од ретких болести. 

Истакла је да су највећи помаци учињени у систему здравства, пре свега у здравственој инфраструктури, повећањем фонда за ретке болести.

Све похвале повереница упућује за добро организовану имунизацију и једнаку доступност вакцина за све наше грађане, али и оне из региона.

Највише притужби против органа јавне власти 

Јанковићева указује да су свих 12 година предмет највећег броја притужби биле две области – тржиште рада и поступак запошљавање и, друга, органи јавне власти. То је, оцењује и очекивано, јер су то егзистенцијалне ствари.

Највише притужби се подноси у области образовања, социјалне и здравствене заштите, против Министарства и институција у систему.

Међутим, истиче да ту не треба доносити погрешне закључке, да грађани не стекну погрешан закључак да неко лоше ради зато што је највише притужби.

"То су витално важне службе и нормално је да ће највећи број притужби бити против центара за социјални рад, јер се највећи број остваривања права и дешава пред њима. Нормално је да ће се мање жалити у систему безбедности, мада и тамо има притужби, у култури у спорту", објаснила је Јанковићева.

Млади у креирању јавних политика

У извештају Повереника за равноправност наводи се да више истраживања показује да је у Србији у односу на земље ЕУ значајан део популације у дуготрајном сиромаштву и да су млади између 16. и 24. године у Србији изложени већим ризицима од сиромаштва и социјалне искључености.

Јанковићева наглашава да је Извештај Владиног тима за смањење сиромаштва за њих највалиднији.

"Један број мера се већ спроводи када је у питању број младих, попут веће упослености, имамо и директне мере финансијске помоћи. Међутим, млади треба да учествују у креирању јавних политика", указала је она.

Истиче да су пакети финансијске помоћи младима били значајни не само финасијски него и психолошки у временима кризе и битно је да држава благовремено реагује. 

И поред понављања неких грешака, закључила је да је Србија имала веома добре мере за санирање кризе изазване пандемијом.