Магацини, теретане, фитнес центри "ушли" у склоништа – ко их контролише

Канцеларијска врата на улазу у склониште. Станари једне зграде у Земуну не знају ко је унутра, а обраћали су се надлежнима неколико пута.

"У склоништу је неко већ 12 година, а обраћајући се надлежнима ништа нисмо урадили. Мада је 2020. године у јануару поднета пријава да се установи да се види ко је то, али ништа са тим није било. Потрошња заједничке струје иде на терет грађана", каже Велимир Глигорић, станар.

У Миријеву другачија ситуација. Челична врата, сирене, уски пролази. Јесте склониште, али и клуб реалног аикида. Имају уговор са ЈКП "Склоништа" већ 15 година и плаћају месечни закуп.

"Ми смо све то преуредили, ставили смо ламинат, направили смо женску, мушку свлачионицу, купатило смо направили и средили, јесте мало али имамо где да вежбамо. Треба влагу да решимо, а имамо и вентилацију што је најбитније", рекао је Бобан Јовановић, тренер реалног аикида у Миријеву.

Да ли се у склоништима на било који начин нарушава инфраструктура и смањује њихова безбедност требало би да контролишу Склоништа. У мирнодопским условима издају их за фитнес центре, установе, магацине, архиве, теретане. Управници зграда немају приступ склоништима.

"Довде можемо да идемо, даље не можемо, а волели бисмо да имамо бољу сарадњу и да знамо шта се дешава јер не дај боже у случају неке опасности, ми морамо да сечемо ово овде да би ушли", каже Ненад Радић, професионални управник.

За случај опасности у неким ситуацијама могу да се користе и подруми. О њима се брину станари и управници.

"Испред подрума одржава стамбена заједница, а унутра тамо где су врата одржава сваки станар за себе и правило је да не сме никако држати неке запаљиве супстанце", каже управник.

У Србији постоје 1.442 склоништа, од којих скоро хиљаду у Београду. Надлежни тврде да сва у року од 24 сата могу да буду спремна да прихвате људе. Шведска је једна од земаља са највише склоништа – више од 60.000.