Пре 18 година горео је Хиландар, највећи радови још од времена краља Милутина и даље трају

Директор Задужбине Хиландар Миливој Ранђић рекао је да је пожар из 2004. био највећи у историји манастира, па је и реконструкција по свом обиму и захвату највећа.

Изгорела је половина манастира, али се последице осећају и у делу који није горео. "Када читав живот пребаците у један сегмент манастира, и он се троши", наводи Миливој Ранђић.

Обнова манастира почела је 2006. године и она је конзерваторског карактера, а циљ је да се поврати дух манастира.

"Хиландар је специфичан, он је извориште нашег бића, идентитета, прва српска болница, први српски универзитет", подсећа директор Задужбине "Хиландар".

У време када је настао српски манастир, епицентри света били су Цариград, Јерусалим и управо Света Гора.

"То су епицентри света оног времена и ви сте у једном од њих направили место сусрета са осталим епицентрима – нашег идентитета и културе са римским наслеђем, хеленистичком културом. То је Хиландар био за нас. Довољно је ући у архив Хиландара, видети збирку докумената, вредних повеља са печатима наших владара – неупоредива је са другим местима", наводи Миливој Ранђић.

Пандемија утицала и на радове

Каже да су грчки стручњаци задовољни обимом радова, али и њиховим квалитетом, као и да неће бити много кашњења у испуњавању рока који је 2023. година.

"Од 2006. никада нису прекидани радови, изузев сезонских пауза. Први пут је до прекида дошло 2020, у време ванредног стања. Тада смо имали паузу два месеца и то се осетило  и утицаће на завршетак, али завршетак неће бити померен далеко", навео је Ранђић.

Пандемија је утицала и на могућност да се посети Света Гора.

"Манастир Хиландар и Света Гора имају посебна правила за посете и иначе, јер та територија има специфичну аутономију, па се посете организују према њиховом поретку. Сада до десет  људи дневно може да уђе. Очекујемо озбиљно попуштање мера", закључио је Ранђић.