Како да српски језик добије лајк ако само скролујете и шерујете
Многи страни изрази из света компјутера и друштвених мрежа све су чешћи и у свакодневном говору. Некад замене и домаће, уобичајене речи. Притисак на матерњи језик је велики, као и изазов да одоли владајућој комуникацији.
Кад рифрешујете сајт РТС-а, можете да скролујете до вести на парту препоручујемо, а затим да је шерујете на свој фид и добијете лајкове.
Сви ови страни изрази који парају уши готово неприметно ушли су у свакодневни говор освајајући га. Млади су их најбрже усвојили иако знају које су домаће речи које би могле да их замене.
За муштулук из турског или ауспух из немачког готово је немогуће наћи замену, јер су у говору деценијама и вековима. За младе придошлице из света технологије можда постоји алтернатива.
"Постоје неке речи које смо успели да преведемо као што су миш, иконице, штампач, матична плоча, али и даље већина термина из компјутерске термининологије долази из енглеског језика и истискује можда чак и неке речи које бисмо могле да користимо као замену за њих. На пример ми данас чешће користимо пасворд уместо лозинку, е-банкинг уместо електронско банкарство, а могли бисмо да делујемо на то да се нађу неке одговарајуће речи домаћег порекла", сматра др Слободан Новокмет из Института за српски језик САНУ.
Одговарајућа одбрана од ових израза не постоји.
"Пре свега утицати на младе путем школства, медија, правилно користити пре свега стране речи, не мешати их са српским језиком, не стварати неке хибридне форме и то је једини начин да се мало поправи стање", истиче Новокмет.
Језик опстаје ако се чува и негује, али и ствара. Данас је то посебно изазовно, али је могуће. И српски језик није изузетак – сваки бије своју битку да се не исквари и то против моћног непријатеља – лајковали ми то или не.
Коментари