Изузетни послови, лагодан живот, пажња – како трговци људима маме жртве

Перфидне обмане, безусловно пријатељство, пажња, изузетан посао, бољи живот, обећања…

"Да, да, то је то, он ће ми помоћи, он ће бити тај који ће ме одвести негде и имаћу живот лепши, мирнији, нећу морати да трпим насиље, то је само била замка…", прича Невена Митић, жртва трговине људима.

Бежећи од породичног насиља, Невена је, пре више од две деценије, у Холандији упала у мрежу трговине људима.

Против своје воље, две године, други су продавали њено тело онима који су за то плаћали.

Прва рука која јој је пружена за помоћ, заправо ју је само пребацила у Бразил, где ју је дочекао исти сценарио.

Из локала у Рио де Жанеиру, после неког времена, успела је да се коначно извуче из канџи кријумчара људи, уз помоћ муштерије за кога се удала.

"Сексуална експлоатација за њих је врло рентабилна, зато што не морају ништа да улажу у то, буквално ништа", каже Митићева.

Прошле године у Србији су поднете 23 кривичне пријаве против 43 особе. Најчешће због принуде на сексуалну експлоатацију.

Кријумчари своје жртве терају на рад и просјачење, а готово петина жртава искуси више облика принуде.

"Од 46  жртава трговине људима, 45 су држављани Србије и једна држављанка БиХ. Последњих година је уочен тренд унутрашње трговине људима", истиче Митар Ђурашиновић, руководилац Канцеларије за координацију активности у борби против трговине људима.

До жртава преко друштвених мрежа и огласа за посао 

Друштвене мреже и огласи за посао су механизми којима трговци људима долазе до жртава.

"Сваки грађанин мора да провери која је то агенција, која је то фирма која покушава да га запосли негде у иностранству, обећавајући му велику плату", наводи Александра Љубојевић из Центра за заштиту жртава трговине људима.

Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, каже да би се требало запитати понекад да ли је заиста могуће да баш нико у тој некој другој земљи није спреман да за тако значајну своту новца ради тако једноставне послове.

Често се као претња и средство принуде користе експлицитни снимци жртве.

"Имамо децу, породицу или кућне љубимце, негде смо остали задужени, то нису информације које треба да зна неко ко вас упознаје или вас види други или трећи пут", додаје Љубојевићева.

Митићева је испричала да си "ти практично роб када се тако нешто деси и не знаш да ли ћеш сутра бити жив". 

У 2021. години 80 одсто жртава биле су жене, 37 процената деца. У посебно рањиве категорије спадају и мигранти, особе са инвалидитетом, сиромашне и социјално изоловане особе. Угрожени се за помоћ могу обратити Црвеном крсту, невладиним организацијама, Центру за заштиту жртава.

"Прихватилиште је лиценцирано за ургентни пријем жртава, оног момента када се жртва нађе на терену и када нема где или јој је високо угрожена безбедност, а такве су нам углавном, можемо да их сместимо код нас", истиче Љубојевићева.

Трговци људима бирају жртве са рањивостима, али познати су случајеви у којима су жртве била деца из функционалних породица, без обзира на материјални статус, образоване особе, мушкарци у тридесетим и четрдесетим годинама.