Како земљишту одржавати плодност – да природи вратимо оно што смо јој узели
У сенци вести о поскупљењу минералних ђубрива стоји и стратегија Европске уније да се до 2030. године употреба ђубрива, чијом се производњом утиче на емисију угљен-диоксида смањи за 20 посто. Институт за крмно биље у Крушевцу већ шест година примењује пројекат унапређења сточарске и пчеларске производње. Имање Малише Миленковића једно је од 73 огледна домаћинства које им у томе помаже.
Планета нас свакодневно опомиње да смо ресурсе готово исцрпли, а хране и даље недостаје. На питање како што више произвести иде и битан услов – да природи вратимо оно што смо узели. Другим речима, имамо обавезу да земљишту одржавамо плодност.
Малиша Миленковић из Сушице код Крушевца каже да је У сарадњи са Институтом за крмно биље у Крушевцу добио ђубриво са високим садржајем фосфора и азота (МАП) намењеном исхрани биљака, које се показало изузетно добро.
Директор Института за крмно биље Крушевац Зоран Лугић истиче да је пројекат и едукативног карактера. "Фармерима смо испоручивали материјале које препоручујемо да се прмимњују на површини од отприлике један хектар, што је служили као демонстативни оглед за остале ратаре. Мислимо да је то један од најбољих приступа у едукацији", додаје Лугић.
Употреба стајњака, плодоред као правилна смена махунарки, купусњача и стрних жита на врху су листе савета стручњака. Тамо где не успева луцерка препоручују се детелинско-травне смеше. Зелено ђубрење не само да је здрава него и јефтинија замена вештачком, наводе у Институту за земљиште.
"Семе слачице кошта 50 евра за хектар земљишта а потребна је и сетва. Покровни усев може да буде самораст после жетве пшенице", наводи Владан Угреновић из Институт за земљиште Београд.
Ако смо педесетих година прошлог века кренули срцем и рукама да произведемо што више хране, онда смо данас из индустријализације таман затворили круг. Незахвално је говорити о будућој цени ђубрива данас, али је више него корисно да о земљишту мислимо као о ресурсу за будућност.
Коментари