Рени бунари и депо Београдског метроа – линије спајања и раздвајања

Осим зеленила ништа друго не сме да буде у другој зони заштите водоизворишта која се простире до Обреновачког пута, одлучили су одборници Скупштине града.

Нисмо мерили, али надлежни кажу да се велико градилиште депоа будућег метроа, налази на 800 метара, од те границе и на неколико километара од рени бунара.

"Што се тиче самог растојања од рени бунара до будућег депоа, оно је минимално око 1,5 километара удаљености, односно на максималном делу око 4 километра удаљености, та удаљеност апсолутно задовољава све услове који су прописани правилником", каже Весна Тахов, директорка Урбанистичког завода Београда.

"Сам депо је на два километра од рени бунара, дао бих пример где је депо ГСП-а на Новом Београду који је ту од 80-их, 90-их година на километар од рени бунара на левој обали Саве. И до сада тамо се није десило никакво загађење, иако је то и аутобуски депо који је еколошки много проблематичнији него било шта овде што ћемо ми имати", каже Станко Кантар, директор ЈКП Београдски метро и воз.

На овом простору донедавно су били ауто-отпади, а у непосредној близини је и стара ранжирна станица.

Шо се тиче самог депоа, он се директно наслања на ранжирну станицу која је изграђена још 70-их година, каже Весна Тахов додајући да "знамо под каквим је условима радила", колики је загађивач.

"И ако она за све ово време није загадила наше водоизвориште, депо који се гради по свим еколошким стандардима и по правилима заштите животне средине сигурно неће загадити тај простор", истиче Тахов.

Институт "Јарослав Черни" радио је пре осам година детаљна истраживања и на основу те студије сужена је зона заштите водоизворишта.

Некада је готово цело Макишко поље било у другој зони, која је сада смањена на половину, и то је оно што грађане брине. У предузећу Београдски метро и воз кажу да поштују све прописане стандарде. 

"Возови за метро систем су електрични и ми у самом депоу немамо ништа што може да спада у опасне материје или нешто што може да направи загађење. Сва возна средства, чак и она која се користе за вучу возова, имају електрични погон. Оно мало што може бити неких средстава за подмазивање лежајева осовина, то је све у ограниченом простору који је заштићен", каже Кантар.

Тренутно је у току израда завршног дела идејног пројекта за трасу будућег метроа, а идејни пројекат депоа је на републичкој ревизионој комисији. У депоу ће бити смештени возови, хале за ремонт, прање, управна зграда са управљачким центром.

Одакле се Београд снабдева водом

Извршни директор Београдског водовода и канализације Павле Јанковић рекао је да се Београд снабдева из две врсте изворишта – из својих река и из рени бунара који се налазе непосредно уз Саву, у приобаљу реке Саве.

"Када је реч о речној води највећи капацитет и највећи удео у производњи воде коју користе наши суграђани је са постројења Макиш које захвата воду из Саве. То је око 3.800 литара у секунди од неког производног капацитета око 6.600 литара у секунди, или око 60 одсто", рекао је Јанковић.

Према његовим речима, преосталих 40 одсто се захвата из рени бунара.

Улога рени бунара 

Када је планирана прва станица метроа, многи противници те идеје су говорили да су угрожени рени бунари. 

Јанковић каже да је 99 рени бунара у систему Београдског водовода, распоређено са чукаричке стране тока реке Саве и на левој новобеоградској страни.

Са леве новобеоградске стране је 60 бунара, почев од ушћа Саве у Дунав, где је први рени бунар па све до атара села Купиново, док се на чукаричкој страни простиру на две локације, 20 бунара на Ади Циганлији и преосталих 19 дуж старог Обреновачког друма, између Саве и старог Обреновачког пута. 

Нивои провере београдске воде за пиће

Сва вода која се произведе у Београдском водоводу има три нивоа контроле – први ниво је на самим производним погонима којих је пет. Јанковић каже да је контрола 24 сата.

"Други ниво контроле је у нашој служби санитарне контроле, а трећи ниво врши Градски завод за јавно здравље као екстерна кућа. Имамо још и надзор Министарства здравља у виду надзора Републичке санитарне инспекције", рекао је Јанковић.

Говорећи о цевима за воду, Јанковић указује на то да највише азбестних цеви има у насељима чукаричке општине – Сремчици, Великој Моштаници и Железнику.

Азбестне цеви су уграђиване већином 70-их година оне се мењају због старости и појаве кварова, који су учестали за старе цеви.

"У систему су од седамдесетих година прошлог века, значи 50 година. Прво, вода није у контакту директно са азбестом и разлог замене јес веће учешће азбестних цеви него других, али зато што је учесталост кварова на цевоводима повећана", рекао је Јанковић, додајући да оне ни на који начин не угрожавају безбедност грађана.