Биста Милице Ракић ускоро ће бити враћена у ташмајдански парк – зашто се скрнаве важни споменици

Споменик који чува сећање на децу која су животе изгубила током напада на СРЈ 1999. године, трећи пут је мета вандала.

"Ако један споменик не би требало никоме да смета и никога да узнемирава или никога да не вређа, онда је то споменик страдалој деци, јер ако постоји нешто чисто у овоме свету онда то свакако јесу деца и дечја жртва у рату. Заиста чини ми се да је то цивилизацијска тековина да је то последња ствар коју би требало неко да скрнави", каже историчар Милан Гулић.

Да бисте Милице Ракић поново нема, прво су приметили радници "Зеленила Београд". Пронашли су је у близини, на трави.

"У ливници 'Јеремић' се раде сви потребни радови како би надамо се до марта месеца, када је и почело то НАТО бомбардовање, и споменик био враћен на своје место", истиче Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика.

Споменици су често на мети вандала. Чешће из материјалних него идеолошких мотива. Дешава се да буду уништени, чак и украдени, као голубови са фонтане Буђење код уметничког павиљона "Цвијета Зузорић" и дечака са Чукур чесме.

"Дешава се и то не треба да буде пример како треба да се ради, дакле сви који имају имало свести, споменици чувају нашу историју, нашу традицију и сећање и зато увек треба и да буду управо оно што јесу – место где дођемо, поклонимо се, чувамо их и на сваки начин презентујемо кад год је то могуће", поручује Вучковићева.

"У уређеним друштвима споменици преживе слом идеологија, идеја и политика које су је изградиле, јер представљају обележје не само онога чему су посвећени, већ времена у коме су изграђени. Овај споменик представља не само сведочанство о жртвама деце за време НАТО агресије и уопште жртвама из времена напада на СРЈ, већ представља и сведочанство времена у којем ми живимо", наглашава Гулић.

Милица Ракић погинула је 17. априла на ноши у породичној кући у Батајници. Имала је три године. Она је једно од 80 деце страдале за 78 дана НАТО агресије.