Девојчице на интернету 27 пута угроженије од дечака, пријавите насиље иако не познајете жртву
Дигитално насиље и злостављање је злоупотреба информационих технологија која може да има за последицу повреду друге личности и угрожавање достојанства. Нина Митић, помоћница министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог, упозорава да се дигитално насиље у Србији слабо пријављује. Указује на то да су жене и девојчице 27 пута више угрожене од мушкараца и дечака. Поручује и да је превенција веома важна, те да би свако требало да реагује и пријави насиље, па чак иако не познаје жртву.
Изгледало нам је да ће интернет спасити свет и мало ко се освртао на мрачну страну технологије. Приче о злоупотребама описиване су као теорије завере све док 2013. Едвард Сноуден, компјутерски техничар под уговором у америчкој Националној безбедносној служби, није открио да свет већ увелико није онакав каквом смо му се надали у дигиталној ери.
Нина Митић из Сектора за антидискриминациону политику и родну равноправност истакла је за РТС да у 21. веку, у ери технолошког развоја, дигитално насиље може да се сврста у исти ниво и са психичким, физичким и било којим другим обликом насиља.
Објаснила је да дигитално насиље представља говор мржње, пре свега повреде личног својства. Затим, може бити по политичкој основи, ширење дезинформација, изазивање расне, верске или било које друге мржње.
Сматра се да је све што је повреда личног својства дигитално насиље.
Зашто се мало пријављује насиље
Нажалост, указала је на то да је пријављивање насиља врло мало, скоро никакво.
"У претходној години у МУП-у је било негде око 400 пријава, а процесуирано је око 200. Сва процедура је изузетно спора, али за то нису криви државни органи јер је процедура таква да се тражи одобрење од других органа, од других држава. Рецимо, за Твитер то је америчко тржиште, за Тик-Ток је Кина, тако да се због тога тако дуго чека да би се цео процес привео крају", навела је Митићева.
Истакла је и податак да су жене и девојчице 27 пута угроженије од мушкараца и дечака.
И мобинг је насиље
Дигитално насиље могуће је на друштвеним мрежама, апликацијама за размену порука, гејминг платформама, мобилним телефонима, веб-сајтовима, форумима.
На питање да ли су угроженији деца или запослени због мобинга послодавца, Митићева каже да мобинг углавном спада у једну врсту насиља, али не у дигитално насиље.
"Истакла бих, када је реч о девојчицама и женама, то су углавном жене које имају свој став и износе га. Жене у јавним сферама, жене политичарке али ништа мање активисткиње и жене које се боре за унапређење људских права и родну равноправност", оценила је Митићева.
Коме се обратити
Указује и да када је реч о било ком облику насиља, особе веома често касно схвате да су жртве насиља. Када то схвате, тада прво треба да се обрате својим најмилијима, својој породици. Уколико не могу њима, онда особи у коју имају поверења.
"Друга ставка је обратити се институцијама. То је једини начин да се боримо против оваквог вида насиља. Постоји МУП, Јавно тужилаштво које има сектор који се бави високотехнолошким криминалом, постоји судство, Повереница за равноправност полова, Заштитник грађана и увек отворена врата Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог", поручила је Митићева.
Посебно је нагласила да Србија има добре законе и да је добила похвалу од Европске комисије, али да се често у пракси показало да не спроводи довољно те законе. Међутим, додаје и да су се чак многе земље у окружењу угледале на нашу земљу у вези са законима.
"Ево кад говоримо о надлежности Министарства за људска и мањинска права ми смо у току прошле године донели сет закона који се управо тичу људских права и борбе против дигиталног насиља, ту је свакако и закон о родној равноправности, измене и допуне закона о забрани дискриминације...", рекла је Митићева.
Најавила је и за следећи четвртак конференцију "Људска права у дигиталном добу", која ће бити доступна онлајн свим грађанима.
Зашто је важна превенција
"Превенција је нешто што је битно и оснаживање жена. Када сте жртва насиља осећате срам, немате довољно храбрости а можда ни подршке да пријавите насилника. Страх је присутан. Треба разговарати и казати како можете да будете заштићени јер држава има апарате како да вас заштити, али не можете очекивати да држава може да процесуира уколико не пријавите", нагласила је Митићева.
Упозорила је и да примена вештачке интелигенције доприноси још једној врсти насиља, зато што изношење било чега што је везано за приватни и пословни живот, а у негативном смислу, може да покрене лавину проблема и других насилника.
"Насиље никад није само, када га доживите и ваша породица га доживи и никад није један проблем. Ако не одреагујете на ставове појединаца ви сте учесник у томе ви подржавате насиље. Дакле, реагујте, пријавите па чак и да не знате ту особу", поручила је Митићева.
Коментари