Зашто тинејџери беже од куће и шта може да уради породица

За тинејџером који је пре неколико месеци отишао од куће полиција је трагала неколико дана. Када је завршио своју авантуру, вратио се кући, а својој породици, којој је приредио праву драму, рекао је да је желео да живи свој живот. Ко то брани овим младим људима да живе и шта они подразумевају под тим "свој живот".

Сигурно је да нико не зна тачне разлоге за одлазак од куће, али стручњаци претпостављају да млади то раде да би испробали срећу. Могуће је да поједина деца једноставно имају авантуристички дух или желе да због неке лоше ситуације да нестану на неколико дана.

Уобичајени проблеми одрастања, тврде психијатри. Суштина је у блискости и поверењу између родитеља и деце. Данас мало ко има класично радно време. Родитељи, често, раде више послова, мање су код куће, па су деца често препуштена сама себи.

"У једној ситуацији где она или не смеју да се обрате родитељима у вези испуњења неких својих жеља или родитељи нису ту, она уче оно што им се нуди преко виртуелног света и то је у ствари разлог тих одлазака", наводи Ивица Младеновић, психијатар.

Један од разлога бежања од куће може бити и то што деца сматрају да их родитељи не разумеју, па немају поверења у њих. Још је горе ако у својим намерама добију подршку вршњака или неке друге особе јер ће их то додатно мотивисати да свој проблем реше бекством из дома.

Нестанак детета родитељи пријављују полицији. Треба да доставе фотографију и податке и полиција одмах креће у потрагу. Користе се термовизијске камере, полицијски службеници претражују терен, а укључени су и припадници Жандармерије.

Са полицијом сарађују и многе организације које на свој начин пружају подршку. Неке од њих поседују и СОС линију, доступну 24 сата, а позиви су бесплатни.

"Већину случајева односно нестанака деце чине деца која беже од куће и то је око 50 одсто. Моје колегинице са СОС линије су у контакту са децом, а разлози за бег од куће су различити", наводи Христина Пислулидис из Астре, организације за пружање подршке у потрази за несталом децом.

Деце углавном беже из дисфункционалних породица. Психијатри кажу да би овом проблематиком требало више да се баве центри за социјални рад. Најбоља превенција је, тврде, здрав однос у породици. Свако понашање које буди сумњу код родитеља треба да буде знак упозорења, што значи да у тим случајевима треба одмах разговарати са дететом, школом и школским друговима.