Били су принуђени да оду из Медреговца, али тапије имања чувају као светиње

Међу више од 100.000 становника у општини Подујево нема ниједног Србина. Последњи брачни пар Перовић, отишао је 2017. године. Претњама, хапшењем, казнама, чак и доласком на кућни праг у Медвеђу, где су нашли мир, притисци да продају имовину се настављају.

Читаву деценију потпуно сами у албанском окружењу: Рашо и Милица Перовић издржали су застрашивања, пустошења имања и крађу. Сломило их је када су им се деца, која су им доносила храну и лекове, нашла у животној опасности. Огњиште су напустили пре четири године.

"Све су се Срби растурили, нема куће, нема, самоћа. Сам човек је као вук у шуми", каже Радисав Рашо Перовић из Медреговца код Подујева.

Угледни домаћини наследили су од предака часно, херојско име и велике поседе. Од пуних штала и торова из Медреговца у Медвеђу повели су само две краве.

"Сву су кућу демолирали, а пре нисмо закључавали, само смо врпцу и ексер овамо завезали, ништа не би узели. Сад су нам узели и бојлер и машину и каду", каже Милица.

Од Медвеђе до куће Перовића најкраћи пут је дуг 22 километра. Упркос непрекидним хапшењима, до скоро га је најчешће користио њихов старији син Горан. Да обиђе кућу, окућницу, шуме, али крстовима и иконама обележи сваки српски комад земље.

Прелаз на административној линији, који дели Медреговац у општини Подујево и Спонце у Медвеђи, Београд признаје, али не и приштинске власти. Због тога ту не може нико да пређе, па ни мештани Спонца чије је гробље педесетак метара одатле.

Своје имање и честе крађе шуме сада посматра са суседног брда, из централне Србије. После пресуде да због коришћења нелегалног прелаза плати казну за себе и сина, страх се увукао.

"Ја ћу да платим казну, али шта мене секира - они ће, кад ме буду ухапсили, ако ме буду ухапсили, они ће да ми накарикају разноразна дела, они ће да ми измисле разноразна убиства можда, ко зна шта, само да би ме задржали. Знате, наше имање има преко 40 хектара, ми то са овом памећу нећемо да продамо и онда сад врше разне притиске", објашњава Горан.

Док су ову област чували чешки војници, са којима су се изродила чак и кумства, живота је било, прича Горан. Са њиховим одласком Перовићи, Јанковићи, Савовићи, Ивовићи морали су да напусте Медреговац, али тапије својих имања сви чувају попут највреднијих светиња.