Читај ми!

Лидо је много више од плаже – шта се све крије на Великом ратном острву

За неке је Лидо, за неке Велико ратно острво, за већину Београђана, осим познате пешчане плаже – непознаница. Помињало се у недавној потрази за несталим Сплићанином, а пре неколико дана и званично је проглашено за парк. Откривамо шта све крије део острва где ретко ко залази.

На чувеној земунској плажи Лидо екипа РТС-а затекла је само једног делфина у песку. Тај део Великог ратног острва предвиђен је за туризам, а у току зиме углавном је пуст.

Осим радника "Зеленила", које управља острвом и одржава га, овде је у фебруару могуће срести још једино излетнике који слободно време проводе у дрвеним викендицама.

Бранко Мијушковић је авио-механичар у пензији, а брвнару му је поклонио пријатељ пре 15 година.

"Дођем кад год могу, кад је овако лепо време, нормално, да нема кише, да нема снега и тако проводим време. Ипак, нисам овде колико ови испод мене", каже Мијушковић.

Бранко је понекад сам у викендици, а лети му се придружи цела породица. Наравно, ту су и комшије, њих тридесетак. Реч је о објектима који нису укњижени, а налазе се у зони за рекреацију.

Плаћао се закуп за обрадиву земљу 

Старији суграђани памте да се на земунској пијаци некада продавало поврће из башта са Великог ратног острва, а неки су плаћали закуп за земљу коју су обрађивали све до 2005. године.

"Године 2005. је све то укинуто зато што је прешло у ингеренцију Зеленила и више нико ништа не плаћа, али ми смо ту староседеоци и нико нас не дира. Даће бог да тако и остане", каже Мијушковић.

Речни наутичар Небојша Милисављевић сећа се времена када је овим острвом газдовао ПКБ.

"Имао је своје њиве на Лиду и узгајао кукуруз шећерац. Као клинац долазио сам ту чамцем са друштвом, брали смо кукуруз, уживали, камповали", рекао је Милисављевић.

Багер ипак није ушао на острво 

Остатак острва је заштићен као специјални резерват. Иако је Велико ратно острво тачка највећег биодиверзитета на територији Београда, раније је било планова за урбанизацију.

Још 1924. године генералним урбанистичким планом било је предвиђено да се Велико ратно острво претвори у огроман парк. Године 1948. желели су да копају багером по целом острву. Касније је било идеја и да се овде направи велики олимпијски стадион...

Срећом, како тврде борци за заштиту животне средине, ниједан од ових планова није реализован.

Пре два дана Велико ратно острво је проглашено за парк, а на питање РТС-а шта се под тим подразумева, још се чека одговор градског Секретаријата за урбанизам.

Стручњаци кажу да неће бити промена јер се на више од 210 хектара налазе изузетно ретке биљке, шуме врба и топола, 185 врста птица, дивље свиње и друге животиње.

"Због тога је од посебног значаја да на Великом ратном острву не буде апсолутно никакве урбанизације, било шта од оваквих типова инфраструктурних пројеката тамо није дозвољено и овим изменама плана генералне регулације се не предвиђа заправо ништа посебно ново у односу на овај постојећи режим који већ постоји на Великом ратном острву", рекао је Томица Мишљеновић са Биолошког факултета.

У ЈКП "Зеленило Београд" кажу да ће ове године бити постављено шест нових љуљашки и 10 столова са дрвеним клупама. Чамџије скрећу пажњу да треба под хитно уклонити муљ и грање – право мало вештачко острво које се налази између обале и Лида.

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом