Ристић: Родитељи на Дан државности треба да причају деци о историји

Историчар Дејан Ристић рекао је за РТС да је 15. фебруар, када се прославља Дан државности Србије, без сумње један од најзначајнијих датума у читавој националној повесници у политичком, идентитетском, културолошком и слободарском смислу.

На данашњи дан 1835. године донет је Сретењски устав који је био веома либералан за то време, а укинут је на захтев великих сила.

"Сама чињеница да тада још увек вазална Кнежевина Србија има снаге да произведе један уставни текст, први уставни текст у својој нововековној историји који је либералан, који је савремен, па чак и иде, у појединим својим аспектима, и испред свог времена, говори о идејама које су у то време кружиле Србијом, пре свега културном и политичком елитом", казао је Ристић.

Како је Ристић објаснио, то су биле идеје које је заговарао и сам творац Устава Димитрије Давидовић, а српско друштво тог времена је, како је додао, своје узоре тражило у Европи, у најлибералнијим традицијама – у француском и белгијском уставу.

"Стога се Сретењски устав с правом сматра једним од најзначајним уставних аката у читавој Европи у првој половини 19. века", нагласио је Дејан Ристић.

Додао је да је било атипично да једна вазална држава донесе један уставни акт, који је био веома либералан и савремен, и да је то наишло на многа негодовања и на Истоку и на Западу, али и због чињенице да кнез Милош Велики није био склон ограничавању сопствене власти.

"Бројне позитивне последице доношења Сретењског устава су данас, толико деценија након тог догађаја, у најпозитивнијем смислу несагледиве. Пре свега, то је чини ми се постављање угаоног камена у темељ савремене српске независности, државности и територијалног суверенитета", истакао је Ристић.

"Чини ми се да људи у Србији Дан државности не доживљавају као празник" 

Напоменуо је да му се чини да људи у Србији свој национални празник не доживљавају као празник, већ га посматрају као радне или нерадне дане, и да се не прави разлика између тога шта је национални празник, а шта су остали државни празници.

"На данашњи дан, сваког 15. фебруара, чини ми се да већина нас не осећа онај неопходни понос и захвалност и поштовање. Понос, због тога што припадамо овом народу и овој држави, а са друге стране захвалност и поштовање у односу на све оне који су на бојном и на многим другим пољима бранили сопствени народ и сопствену државу", оценио је Ристић.

Истакао је да држава прославља Дан државности према европским традицијама, али да се поставља питање како се грађани односе према празнику, сопственој домовини и националним симболима.

Ристић је објаснио да је најбољи начин за промену тог односа грађана према празнику да родитељи своју децу одведу на данашњи дан до најближег споменика и да им причају о историји, пре свега, сопствених предака.