Закон о социјалном предузетништву – шанса да бескућници и бивши осуђеници поврате лично достојанство

Особе са тешкоћама у развоју праве јединствен рециклиран папир од употребљене амбалаже - празних паклица цигарета. Самостално зарађују за живот, стичу вештине, и воле свој посао.

Људи који су овде разумеју моје потребе. Пприхватили су ме онакву каква јесам -а то је за мене најважније, као и да се лепо осећам на послу, каже Милица Радојевић,

Удружење ,"Наша кућа'' је социјално предузеће, које препознаје потребе младих особа са тешкоћама у развоју, оспособљава их за рад и едукује.

Од 2007. године заправо покушавамо да направимо програме где би ови млади људи могли да раде, да се доказују кроз рад и да достојанствено живе, наглашава Аница Спасов, председник удружења ,,Наша кућа''.

Објашњава да је социјална заштита један сегмент, док други сегмент пружање достојанства кроз различите врсте занимања како би се свако од њих нашао у томе.

Закон који се дуго чекао створиће повољно пословно окружење за развој социјалног предузетништва и ојачати свест о значају солидарне економије - која се заснива на правичности, једнакости, и бризи о угроженим групама уместо на профиту.

Виолета Јовановић, извршна директорка Наледа каже да та форма треба да буде прилагођена управо ономе што ће бити циљ , односно мисија предузећа - подршка, рад и помоћ осетљивим групама становиништва. Потребно је даа онима који су радно способни да прилика да се поново интегришу у друштво, да се поново запосле, да буду равноправни чланови друштва, додаје Јовановићева.

Овим законом ће социјална предузећа добити финансијску и социјалну подршку, кроз петогодишњи програм развоја Владе. Посебно тело пратиће примену овог закона чија је циљна група широка.

"Закон обухвата особе са посебним потребама, и особе са инвалидитетом, али уз њих су ту и повратници са одслужења затворске казне и бивши затвореници - то су жене које су дугорочно незапослене, бескућници, жртве трговине људима", наводи Виолета Јовановић.

У Европској Унији више од 13 милиона људи ради у социјалном предузетништву и имају велики утицај на економију, док у Србији у око 500 предузећа, ради свега десет хиљада људи из најрањивијих друштвених група.