Јанковићева: Пресуда у корист Снежане Пешовић порука да је дискриминација због трудноће забрањена

Снежана Пешовић, трудница, па породиља последње четири године проживљавала је драму. Сама је плаћала доприносе како би је послодавац пријавио, а онда је ипак добила отказ. После тога је Виши суд рекао да је реч је о дискриминацији, али Апелациони суд није мислио тако. Случај је враћен на почетак и сада имамо пресуду. Снежане Пешовић сада је мајка трогодишње Јоване.

"До сада једино што смо успели да завршимо је правоснажна пресуда са апелације. Ово што смо радили са повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић. Једино смо то засад успели да решимо, и више ништа. Једино је пресуда за дискриминацију решена", навела је Пешовићева.

До данашњег дана, Снежани нису исплаћени доприноси, ни преостале три зараде, а због нерешеног статуса у ПИО фонду, она још није у могућности да се запосли.

"Ја још не могу нигде да се запослим. И када бих се сад запослила, не могу да будем пријављена од првог дана као сваки нормалан радник што би требало", напоменула је Пешовићева.

Иако сада каже да се не би упуштала у процес да је знала колико ће то бити исцрпљујуће, она од борбе не одустаје. Жели да буде пример својој ћерки, али и другим женама, и да докаже да правда може бити задовољена.

Јасна порука суда 

Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, рекла је гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је ово једна јасна порука суда да је дискриминација забрањена да је неједнак положај жена на тржишту рада у вези са трудноћом и материнством недозвољен.

"Скоро четири године су прошле. Са Снежаном смо радили на овом случају. Апелациони суд је потврдио пресуду и то је, као што је рекла Снежана, порука свим женама", навела је Јанковићева.

Према њеним речима, могућа је победа правде и владавина праве, ова пресуда је много важна јер показује да је прављење разлика у вези са трудноћом и материнством недозвољено.

Јанковићева је упитала ко би потписивао бланко споразуме ако није уцењен, и подсетила да је Снежана и због нецеловитих уплаћивања доприноса имала отежано остваривање здравствене заштите.

Позвала је све да се обрате институцијама јер је ово охрабрење свим женама да пријаве дискриминацију.

Напомињући да су најчешће дискриминације жена на тржишту рада.

"Ово је типичан пример пријава које пристижу мојој институцији. Здравствено стање и старосно доба се у последње време пријављују, најчешће је вишеструка дискриминација у питању", навела је повереница.

Жене проводе до шест сати у кућним пословима 

Говорећи о истраживању које је показало да жене четири до шест сати дневно проводе у кућним пословима, а мушкарци сат времена, рекла је да је неопходно направити баланс.

"Помак се може видети у Београду и Војводини. Мушкарци не мисле да су мање мушкарци што учествују у свакодневним пословима и одгајању деце", истакла је Јанковићева додајући да на западу и југу Србије се обично живи у вишегенерацијским породицама, што у Београду није случај.

Напоменула је да има дискриминаторних питања при запошљавању и код мушкараца, а најупечатљивије је питање у каквим сте односима са родитељима, да ли су спремни да помогну.

"То неће функционисати у структури породице у каквој живимо, већ ће послодавци морати да се прилагоде", истиче.

Каже да је после 20 година рада не изненађује ни иницијатива за забрану абортуса, али је нагласила да наш Устав ставља тачку на то.

"Уместо тога треба разговарати о сексуалном и репродуктивном здрављу, треба разговарати и у школама о томе, ако хоћете да сачувате здравље, морате о томе да водите рачуна и у основној школи. Информисање о репродуктивном здрављу треба да траје читавог живота", закључила је Јанковићева.