Од почетка пандемије у свету утростручена количина медицинског отпада – како се одлаже у Србији

Количина медицинског отпада у свету од почетка пандемије је утростручена. И до 25 одсто укупног медицинског отпада чини опасан отпад, ризичан по здравље људи и животну средину. Такав отпад захтева посебан начин одлагања, а један од првих корака је разврставање на месту настанка.

"У жуте кантице се одлаже све што је оштро, а у жуте кесе оно што није оштро. Када се кантице кесе напуне до две трећине запремине она се затвара. Кантица када се једном затвори, више нема отварања. На кантици се лепе налепнице на коју медицинска сестра уписује време у које је кантицу затворила, њен потпис и из које наше амбуланте је отпад потекао. Када се такав отпад припреми, хигијеничарка у одређено време, пратећи стрелице пута инфективног отпада у згради односи га у централно привремено одлагалиште одакле се тај отпад транспортује у постројење за третман инфективног отпада", каже Ивана Славковић, лице одговорно за управљање медицинским отпадом у Дому здравља Вождовац.

Правилно поступање са опасним медицинским отпадом, нарочито инфективним, кључни је предуслов у спречавању ширења разних болести.

"Када смо отпад измерили, отпад се убацује у аутоматски парни стерилизатор и почиње процес стерилизације. Не постоји могућност да из апарата изађе нешто што није стерилно. Процес стерилизације траје сат и по, на температури од 121 степен, под одређеним притиском", додаје Славковићева.

Према њеним речима, следећи поступак је дробљење, и то се ради у апарату који се зове дробилица.

"Ту се дроби до непрепознатљивости. Када се процес дробљења заврши, тај отпад више није опасан. Он постаје третирани комунални отпад и одлаже се у посебне контејнере са уметнутом црном кесом", указује Славковићева.

Мина Цакић, ПР ЈКП "Градска чистоћа'' каже да тек након тога Градска чистоћа преузима тај отпад, затим га односи на депонију у Винчу и он се похрањује.

"Наравно не похрањује се са осталим отпадом, већ се праве посебне касете у које се одлаже само медицински отпад. Када је у питању фармацеутски отпад, односно лекови којима је истекао рок трајања доста апотека у Београду прима тај отпад, затим га они предају рециклерима који се баве тим отпадом", напомиње Цакићева'.

Др Светлана Станишић, доктор физичке хемије, сматра да што се тиче стерилизације и дробљења - то је у реду за инфективни отпад и он се на тај начин сасвим добро санира.

"Међутим, за хемијски отпад, за радиолошки отпад, то није довољно и то није права мера. Зато што висока температутра у том смислу стерилизације не уништава хемијске материје, тако да се ту користи спаљивање или се користи закопавање на посебним депонијама које су санитарне, изоловане, имају адекватне приступе да не би дошло до цурења, расејавања, а радиолошки отпад би требао да се посебно одваја и носи у Институт за нуклеарне науке Винча", каже Станишићева.

Пред нама је дуг пут до дугорочног решења. Увођење за здравље безбедног и еколошки прихватљивог начина поступања с медицинским отпадом, користећи се искуствима других земаља - може бити добра полазна тачка.