Читај ми!

Дивље депоније београдске – има ли решења за шут, небригу и немар

Вест да је ухапшен бизнисмен В. К. из Београда са још пет општинских функционера због сумње да су оштетили општине Чукарицу, Врачар и Звездару за више од 10 милиона динара, одвожењем грађевинског отпада на нелегалне депоније, отворила је многа питања. Колико кошта легално одлагање шута, колико има нелегалних депонија и како град решава овај проблем?

Од укупне количине отпада у Србији, грађевински чине две трећине, а у Београду само мањи део заврши на депонији у Винчи.

"Има пуно дивљих депонија и то је проблем који је горући много година уназад. Лек је по мом мишљењу казнена политика. Свака одлука има и своје казнене одредбе које по мом мишљењу нису адекватне за дела која се чине. Ми смо покренули и неке иницијативе на нивоу Града Београда што се тиче казнених одредби", каже Ненад Динић из Секретаријата за заштиту животне средине.

Повећати казне за неодговорне, кажу надлежни, али то ће морати да се сачека. Град је надлежан само за одношење безопасног грађевинског материјала. А шта је са опасним, који се углавном нађе на мањим градилиштима, где често нема услова за постављање контејнера за отпад.

Винча је тренутно једина депонија у граду где се у складу са законом о управљањем депонијама третира грађевински отпад.

"Грађевински отпад често уме да буде основа за формирање неке дивље депоније, с обзиром на то да доста правних лица, али и физичких избегава да плати услугу одношења грађевинског отпада која се ванредно плаћа. У жељи да избегну те финансијске трошкове често грађевински отпад заврши на локацијама које нису предвиђене за одлагање отпада. Ми смо ову депонију током прошле године од марта до маја санирали и однели смо 3.000 кубика. Имали смо и једну мању акцију где смо однели 500 кубика, али, нажалост, ово је једна од ових тачака која се изнова обнавља", напомиње Мирјана Цакић из ЈКП "Градска чистоћа".

Осамдесет одсто шута и другог грађевинског отпада могло би поново да се употреби. У приватним компанијама за транспорт грађевинског отпада кажу да све мора да се уради безбедно по здравље грађана и животну средину.

О томе размишљају и надлежни у граду, који, такође, сматрају да је једна депонија коју сада имамо недовољна.

"Тренутно су у разради три локације. Једна је у Сурчину, једна је у поред гробља Орловача и трећа је у Раковици", додаје Динић.

Слике попут тих, нажалост, честе су у нашем граду. Осим у Улици Вука Врчевића, где је екипа РТС-а снимала, гомила грађевинског отпада може се видети и поред Зрењанинског пута и по ободима Београда.

Овде већ стоје бетон, стакло, шут и арматура, који сметају свима. Иако, као упозорење, на табли јасно пише да је забрањено одлагање отпада, па и грађевинског, изгледа да многе за то није брига.

понедељак, 23. фебруар 2026.
6° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом