Србија као центар знања – шта доноси развој вештачке интелигенције и биоинжењеринга

Србија добија Центар Светског економског форума за четврту индустријску револуцију. То је почетком недеље у Женеви договорено са челницима те организације. Директор канцеларије за е-Управу Михило Јовановић истиче да ће се тај центар бавити развојем вештачке интелигенције и биоинжењеринга, што велика прилика за младе стручњаке.

Центар за четврту индустријску револуцију један је од 16 колико их је основано широм света. Први је на Западном Балкану. Почеће да ради 1. марта и то у оквиру Канцеларије за ИТ и е-Управу.

Директор Канцеларије Михаило Јовановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да отварање овог центра представља велико признање за Србију.

"Србија добија приступ знању у осталих 15 центара и то је велика промена перцепције Србије. Србија постаје препознатљива у свету по свом знању и талентима. Две главне теме којима ће се центар бавити су развој вештачке интелигенције и биоинжењеринг, биоинформатика", каже Јовановић.

Овај центар, додаје, доноси и нова радна места и прилику за младе.

"Ту ћемо запошљавати младе стручњаке из сегмента вештачке интелигенције, молекуларне биологе и све оне који знају да раде на пројектима биоинформатике и биомедицине. Већ су ме звали многи наши стручњаци из света, то је прилика и за њих да се врате и да могу да раде на тако озбиљним пројектима, али сигурно и изазов за свршене студенте наших факултета", рекао је Јовановић.

Подсећа да је Влада 2019. донела стратегију развоја вештачке интелигенције, а да је у међувремену основан институт и успостављена национална платформа.

"У току су пројекти за наше институте, научно-технолошке паркове, факултете који развијају софтвере сада на тој платформи. Конкретно, чему може да служи то и на чему се ради јесу пројекти у сегменту медицине – анализа података, рецимо. Рендгенски снимци могу брже и боље да се анализирају захваљујући вештачкој интелигенцији. Људско око и људска памет не могу да региструју оно што може вештачка интелигенција", рекао је Јовановић.

Што се тиче биомедицине и биоинформатике, објашњава да ће се кренути са озбиљним пројектима као што је банка гена.

"И са брзим дијагностиковањем неких болести, нешто што се зове паметна или персонализована медицина. Захваљујући анализи гена можемо тачно да знамо које лекове грађани треба да узимају", каже Јовановић.

Истиче да се на овај начин Србија профилише као центар знања, те да ће то унапредити привреду и довести до раста БДП-а, као и раста плата и пензија.