Српске научнице откривају имају ли лекови алтернативу и како ће изгледати батерије будуће генерације
Марија Иванов, Тијана Шуштершич и Снежана Паповић добитнице су овогодишњих националних стипендија у оквиру престижног међународног програма "За жене у науци". Оне за РТС говоре о томе како да природни производи постану алтернатива за доступне лекове, на који начин вештачка интелигенција може да помогне лекарима у медицинској дијагностици и како ће изгледати батерије будуће генерације.
Ове три научнице су, награђене за изузетан научно-истраживачки рад у областима хемијских, биолошких и инжењерских наука. Добиле су стипендију од по пет хиљада евра за даљи рад на научним истраживањима која ће бити спроведена у Србији.
Марија Иванов је научни сарадник у Миколошкој лабораторији, Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић", Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду. Ради на испитивањима биолошке активности различитих природних производа, у циљу проналаска природне алтернативе доступним лековима.
"Трудимо се да нађемо неке нове агенсе којим бисмо могли да спречимо настанак инфекција углавном код људи. Ја се највише бавим истраживањем кандиде и резистенцијом бактерија односно бактеријама које су резистентне на антибиотике који су нам тренутно доступни", објашњава Иванова.
Показало се, додаје Иванова, да различити екстрати биљака и можда нека једињења имају боље дејство од антибиотика на те резистентне бактерије, и даљим истраживањем би се могло усавршити и постати један нов терапеутски агенс на тржишту.
Наводи да је посао научника веома динамичан, да ниједан дан није исти.
"Ради се у лабораторији, смишљају се нови експерименти, тако да је то нешто што вас тера да нон-стоп напредујете и да се посветите томе", објашњава Иванова.
Имплементација алгоритама вештачке интелигенције у медицини
Тијана Шуштершич, асистент и студент докторских студија на Факултету инжењерских наука, Универзитета у Крагујевцу. Област научног истраживања је примењена информатика у инжењерству. Циљ је да покаже да вештачка интелигенција може да се примени на више различитих грана медицине и помогне у медицинској дијагностици.
"Анализирамо медицинске и биомедицинске сигнале, то су најчешће неке медицинске слике или медицински сигнали са различитих сензора и онда имплементирамо различите алгоритме како бисмо створили једну врсту система за подршку одлучивању лекару. Ми свакако не можемо да заменимо лекара у том смислу, али можемо да помогнемо, да скратимо време дијагностике, доношења неке коначне одлуке и онда, наравно да лекар препише адекватну терапију", објашњава Шуштершичева.
Бави се и имплементацијом алгоритама вештачке интелигенције у циљу развоја епидемиолошког модела ширења ковид 19 болести на нивоу популације, као и персонализованог модела развоја клиничке слике код појединца зараженог овом болешћу.
"Развијали смо такозвани оерсоналозовани модел развоја клиничке слике код пацијената и поред тога смо се бавили развојем епидемиолошког модела на нивоу једне популације, тако да се стални трудимо да те базе које имамо побољшамо, увећавамо како бисмо могли да добијемо релевантне резултате који опет на крају крајева могу помоћи у предвиђању неке будуће епидемиолошке ситуације", објашњава Шуштершичева.
Истиче да теже персонализованој медицини.
Наводи да се први пут сусрела са науком у истраживачкој станици Петница.
"Тамо сам направила прве кораке, сусрела се са са том неком методологијом и истраживањем, све то ме је заинтересовало и онда сам касније кроз студијесе фокусирала на техничке науке и наставила да се бавим тиме", објашњава свој истраживачки пут Шуштершичева.
Како ће изгледати батерије будуће генерације
Снежана Паповић је доктор хемијских наука и доцент на Катедри за Аналитичку хемију, Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Наводи да ју је свет хемије заинтересовао још у седмом разреду основне школе.
"Након средње школе уписала сам жељени факултет, баш сам желела да се бавим хемијом и то ми је данас позив у којим заиста уживам док радим", наводи Паповићева.
Фокус њеног истраживања је унапређење перформанси литијум-јонских батерија.
"Сви ми користимо батерије у мобилним телефонима, лаптоп рачунарима и често видимо да нам не трају довољно дуго, желели бисмо да имају дужи рок трајања, да их ређе пунимо, али да буду термички стабилније. Ми радимо на томе десет година. Део моје докторске дисертације јесте био усмерен ка томе да се побољша термичка стабилност електродних материјала у батеријама. Конкретно сада се бавим тиме и после доктората. Наиме, синтетишемо једињења у нашој лабораторији које примењујемо у батеријама и таква батерија може да траје два дана дуже од комерцијалних", наводи Паповићева.
Додаје и да раде на томе да се пронађе замена за литијум, те да се ради на натријум-јонским батеријама.
Коментари