Млади не желе плате испод државног просека, а у једној области очекују много више

Према подацима Великог регионалног истраживања сајта за запошљавање младих Startuj.com, чак 38 одсто младих очекује да ће наћи посао у року од једног до три месеца после завршетка школовања, 19 одсто да ће наћи посао у првих шест месеци, а они мање оптимистични очекују да ће се запослити у првих годину дана. Истраживање је спроведено током Регионалног сајма запошљавања.

Марко Вучетић из "Инфостуда" рекао је у Јутарњем програму да код младих уочавају оптимизам да ће наћи посао после дипломирања или завршеног мастер рада.

"Да је стање на тржишту боље него пре годину дана, јесте, зато што понуда на сајтовима за запошљавање скаче, и то је чињенично стање", наводи Вучетић.

Млади, каже, имају фокус на дефицитарна занимања, па уписују такве факултете, као што су они са усмерењем у ИТ сектору.

Тек након првог посла добију правац о томе чиме желе да се баве. "Када дођете на први посао, знате чиме желите да се бавите", истиче Вучетић.

Много младих често промени свој правац, што диктира тржиште рада. Претходних година актуелне су преквалификације у ИТ, наводи Вучетић.

Дефинитивно су плате важне, истиче Вучетић, али млади генерално немају праву слику, па очекују да ће у почетку добити неке високе плате, што није реално због њиховог неискуства.

"Млади не желе плате испод државног просека. У ИТ сектору је специфична ствар, где очекују и више од просечне плате, око 700 евра", напомиње Вучетић.

До посла се најлакше долази у дефицитарним занимањима, као што је ИТ, а такође недостају и занатлије.

"Најтеже је доћи до менаџерских послова, економских усмерења, ту влада засићење, као и код филозофских факултета. То су области које су засићене", каже Вучетић.