Радио Београд, како се развијао најстарији електронски медиј на Балкану

Радио Београд, најстарији електронски медиј на Балкану, први пут се огласио из радио-телеграфске станице у Раковици октобра 1924. године.

"У тој рудиментарној фази, када је основан Радио Београд, односно радио-телеграфска станица у Раковици, сав програм је извођен уживо, из студија, одакле је ишла и музика, повремено са плоча, али неретко су и камерни ансамбли изводили музику уживо и сви ти звуци су хватани уз помоћ једног микрофона и преношени су преко радио-таласа", наводи радио новинар Ранко Стојиловић.

С напретком технологије, мењали су се и носачи звука.

"Врло брзо смо се са плоча са 78 обртаја пребацили на савременије плоче, касније на неке друге носаче звука попут магнетофонских трака који су и даље у употреби и које и даље користимо за снимање радио-драма и често емитујемо радио-драме са њих. Касније су дошли и други носачи попут дискова, компакт дискова, да бисмо се на крају пребацили на потпуно дигитално снимање и изворно дигитални звук", каже Стојиловић.

Звук је основно изражајно средство радија и преноси се путем електромагнетних таласа.

"Суштински ми имамо да се на првом кораку глас претвори преко микрофона у електрични сигнал, тај сигнал некаквим путевима стигне до радио-предајника, е ту радио-предајник узбурка електроне у антени који направе електромагнетно поље које се емитује у простор. С друге стране, на страни пријема опет имамо антену у којој сад то електромагнетно поље узбуркава електроне који се налазе у тој пријемној антени и на основу тог начина покретања електрона ми у ствари сазнајемо ону информацију која се преноси из студија", објашњава шеф катедре за телекомуникације и професор ЕТФ-а Александар Нешковић.

Откривање радио-таласа ишло је постепено и у томе су учествовали многи научници и проналазачи.

"Један математичар се играо са некаквим формулама, то је један господин Џејмс Кларк Максвел, који је да би направио један компактан систем једначина, фалио му је један део и рекао је, па овде мора да нешто постоји, ту мора да постоје радио-таласи. Па тек после тога, после тих математичких једначина је требало још 15 година да господин Херц докаже да то заиста постоји", каже професор Нешковић.

Фундаментални принцип резонанције - по два електрична кола на емисионом и пријемном крају - поставио је Никола Тесла.

"1943. године је врховни суд САД патенте доделио и за радио-простирања Николи Тесли и он дефакто, ако гледамо ту законску страну, на неки начин је родоначелник целе ове струје", сматра професор Нешковић.

Радио је остао веран традицији на којој је потекао, али је искористио и предности интернета, дигиталних платформи и сервиса. У Србији радио слуша преко два милиона корисника, а Радио Београд је међу најслушанијима.