Под лупом 111 институција, буџет, министарства, општинске касе – за чим трага ревизор

На дугој листи институција које контролишу ревизори је и више јавних предузећа, аеродероми Србије, Државна лутрија Србије, многе здравствене установе и факултети. Душко Пејовић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да се од институција тражи све оно што је потребно у зависности од врсте ревизије.

"Ако је реч о финансијској, најпре ћемо тражити финансијске извештаје и сву документацију на основу које су извештаји састављени. Када је реч о правилности пословања, онда су ту уговори, обрачуни, процедуре. Када је у питању ревизија сврсисходности пословања, тражићемо оно што се односи на то да ли су поштовани принципи економије", рекао је Пејовић.

Што се тиче извештаја о ревизијама, додаје, управо у овом периоду је сондирање података, анализирање, састављање извештаја.

"Институција је у обавези да до 31. марта достави податке Скупштини којој је одговорна. Што се тиче претходних година, ми имамо извештаје о раду који су написани и постављени на сајт", рекао је Пејовић.

Пропусти приликом евидентирања уплата и исплата 

У последњим извештајима за 2021. годину су, на пример, у финансијским ревизијама неправилности, напомиње, уочене у смислу неадекватног евидентирања уплата и исплата, погрешне економске и функционалне класификације, односно да ли је мање или више евидентирано.

"Негде је пропуштено да буде евидентирамо, негде дупло евидентирано, а негде је мање или више. Највеће неправилности су у вези са јавним набавкама на свим нивоима. Утврђујемо сличне проблеме, али су износи различити, зависно од обима буџета тог субјекта. Највеће неправилности у јавним набавкама су када се нешто набавља, а није планирано и није спроведен поступак према Закону о јавним набавкама", нагласио је Пејовић.

Указује да се највећи број пријава и прекршајних и кривичних заснива на поступцима јавним набавки.

"Постоје препоруке првог, другог и трећег нивоа које се требају спровести у року од 90 дана, годину дана или три године. Пратимо субјекта у претходне три године. Ако имамо одређене извештаје и потврде да је отклонио у реду. Ако нема он је у ризичној позицији да буде обухваћен ревизијом. Ми смо већ поднели прекршајну или кривичну пријаву ако је за то било елемената и даље остаје на судовима", навео је Пејовић.

Преко 3.100 докумената предато надлежним органима 

До сада су, наводи, дали 2.248 прекршајних пријава, 240 кривичних и 272 захтева за привредни преступ, 234 информације тужилаштвима и 114 информација другим државним органима. "Преко 3.100 докумената надлежним органима", додаје Пејовић.

Каже да друштво треба да зна које су то користи од ревизије.

"То меримо методологијом и смерницама, утврђујемо колико су се повећали приходи, односно смањили расходи, колико су веће користи за грађане, као и колики су други ефекти у смислу промене прописа у поступку ревизије", наводи Пејовић. 

У извештају за 2021. годину "утврђено је преко 120 милиона директне користи".

"Али и индиректне у смислу повећања уноса евидентирања, то је близу милијарду и по динара. Повећани су биланси код ревидираних субјеката", каже Пејовић.

Указује да ако се стекну услови ревизор може да тражи и оставку неког од функционера.

"У одазивном извештају субјекат треба да докаже да је предузео одговарајуће мере исправљања и ако је дат достојан и истинит извештај ми га тако и оценимо", напомиње Пејовић. 

Државна ревизорска институција добила је добре оцене првенствено за екстерне ревизије и то Светске банке и Сигме – то је заједничка иницијатива Организације за економску сарадњу и развој и Европске уније, која оцењује како се спроводи Реформа јавне управе у Србији. 

Када је реч о Сигми, Пејовић наглашава да су добили оцену 4,5, а да је највећа оцена у региону 3,3. "То значи похвала запосленима, а и држави да има независну институцију", закључио је Пејовић.