Гојазна деца, родитељска линија мањег отпора и стварање лоших навика
Проценат гојазне деце из године у годину се повећава. Према последњим подацима Института “Батут" свако пето дете има вишак килограма, а осам одсто њих је гојазно. Лоше навике у исхрани - почињу већ у првој години живота.
У дому здравља надомак Београда педијатри и после десет година препричавају случај тек пунолетних родитеља који су шестомесечној беби за ужину редовно давали паштету. И то је само један од родитељских грехова, а нутриционисти нам објашњавају како је дугачак списак грешака у дечјој исхрани.
Најчешће грешке родитеља се дешавају када нису довољно упорни са намирницама које се дају по препоруци педијатара, каже Ана Бандука Тодоровић, нутрициониста - специјалиста јавног здравља
Уместо да их уводе по редоследу, уколико дете одбија једе оне прве неутралне воћке и поврћке, родитељи их прескачу и иду линијом мањег отпора. Деци дају неке друге, непожељне намирнице, објашњава Бандука Тодоровић.
Наводи да је реч о опасним и штетним производима – теста, пекарски производи, сухомеснати производи, слана храна и индустријски сокови, слаткиши.
Чоколадицу или кекс до првог рођендана добије свако друго дете, показује истраживање родтељског портала Бебац. Али се већина родитеља, ипак, труди да се до првог рођендана придржава правила здраве исхране.
Распитују се који су то рецепти, уводе неку храну коју у животу нису јели, сазнају да постоји батат, киноа, које нико никада у породици није јео нити ће јести касније, да би врло брзо након што тако брижљиво бирамо састојке за прве бебине залогаје прешли у шећере, објашњава Јасмина Михњак, психолошкиња и уредница родитељског портала "Бебац".
Важност амбијената у којем се једе
Педијатри указују да је подједнако важно шта дете једе као и на који начин једе.
Онда родитељи почну да им удовољавају са жељом да дете ипак поједе тај оброк, крећу непопуларни таблети и телефони, да би се детету скренула пажња, наглашава педијатар Ивана Степановић.
Сматра да је то велика грешка родитеља јер дете мора да буде свесно шта ради. Врло је битно дете "уоброчити", да се зна просторија у којој дете једе и да се зна трајање оброка, додаје Степановићева.
Према речима Јасмине Михњак, изузетно је важно да деца знају шта једу, да осете, да знају конституцију и боју хране, да их учимо да разликују намирнице.
Све последице нездравих намирница беба виде се већ при поласку у школу.
Педијатар Ивана Степановић наглашава да генерално постоји тренд гојазне деце, нарочито у основним школама, где они јако желе и чезну да буду део групе и онда буду исмејани од стране вршњака уз коментар "теби мама прави ужину, а ми једемо пицу и кока-колу".
И то је само један од изазова који је пред родитељима. Није немогуће, али је прави подвиг одржавати дете на правилном путу исхране упркос главним непријатељима – пекарама, брзој храни, мобилним телефонима и цртаћима.
Коментари