Читај ми!

Недеља контроле возача камиона и аутобуса, шта је главни фактор несрећа

Удео камиона и аутобуса у укупном броју сабрачајних несрећа у Србији је можада мали, али али је у укупном билансу жртава њихов удео велики. Чак 27 одсто страдалих на српским путевима, изгубило је живот у несрећама са таквим возилима. Као главни фактор удеса, директор Агенције за безбедност саобраћаја истиче умор. Најчешћи прекршај код возача аутобуса је у вези са временом управљања и коришћења пауза и одмора, док је код камиона то укључује и манипулацију података са тахографа, кажу из саобраћајне полиције.

Током ове недеље саобраћајна полиција спроводи акцију појачане контроле возача аутобуса и теретних возила са посебним акцентом на поштовање одредби Закона о радном времену посаде. Акција се истовремено спроводи у 30 европских земаља.

Александар Раденковић из Управе саобраћајне полиције каже за РТС да се акција контроле возача камиона и аутобуса спроводи у сарадњи са Европолом. Истиче да је то важно будући да је реч о возилима огромне масе и да се по правилу учествују у несрећама са потенцијално најтежним последицама.

Као пример подсећа на недавну несрећу у Бугарској када је погинуло 45 путника аутобуса.

Наводи да ће се током акције контолисати време управљања и коришћења пауза и одмора, а сваки возач ће се тестирати на присуство алкохола, а познато је да за професионалце важи нулта толеранција на алкохол.

Душко Пешић, директор Агенције за безбедност саобраћаја, истиче да ће се та институција укључила у акцију тако што је осмислила спот којим се указује на важност поштовања времена вожње и обавезног одмора и некоришћење мобилног телефона за воланом као и невезивања појаса.

Према његовим речима, удео камиона и аутобуса у укупном броју несрећа је обрнуто пропорционалан броју погинулих.

Таква возила учествују у малом броју несрећа, али је у укупном билансу жртава њихов удео велики – око 27 одсто погинулих је страдало у несрећама са аутобусима или камионима, просечно од 130 од 180 страдалих годишње у протеклих пола деценије, каже Пешић.

Раденковић каже да је најчешћи прекршај код возача аутобуса време управљања и коришћења пауза и одмора, док је код камиона око четврина отпада на радно време и манипулацију података са тахографа.

Наводи да је током претходне акције у октобру, око хиљаду возача теретних возила је кажњено због невезивања појаса, око 150 због прекорачења брзине, потом следе вожња под дејством алкохола и психоактивних супстанци.

Пешић наглашава да се највише несрећа са камионима дешавају ноћу или раним јутарњим сатима, када је изражен умор.

Трећина европских камионџија бар једном заспала за воланом

"Умор је оно што полицајци у контроли не могу да измере. Истраживање у 30 европских земаља показало је да 67 одсто возача камиона и аутобуса током прошле године бар једном осетило умор током вожње, док је једна трећина бар једном заспала за воланом", каже Пешић.

Како додаје, ту је и употреба мобилних телефона током вожње што практикује чак десет одсто камионџија и 15 возача аутобуса.

Пешић указује на то да се прописи за одмор разликују када је реч о возачима аутобуса и камиона. Возач аутобуса са собом има 50 путника и не може да се одмара кад год зажели, док камионџија има могућност да заустави возило кад се умори.

С друге стране, камионџије треба да пронађу одговарајући паркинг. Ако превозе скупу робу, постоји могућност да и паркинзи нису довољно безбедни, каже директор Агенције за безбедност саобраћаја.

Наводи да морају да ускладе и време одмора са роковима испоруке робе коју превозе, док возачи аутобуса имају ред вожње који морају да поштују.

Пешић напомиње и да постоје прописи колико максимално може да се вози дневно и недељно. Већ после четири и по сата возач мора да направи паузу од 30 минута.

И у земљама ЕУ суочавају се с проблемом умора. Постоје покушаји да се уведу уређају који би пратили трептаје ока који би сингализирали возачима да треба да се одморе.

Раденковић наводи да наши држављани праве највише прекршаја у Србији – од 142.000 прекршаја возача аутобуса само четири хиљаде су наравили страни државани.

Када је реч о камионима, од 4.000 прекршаја свега 150 су начинили страни држављани.

Казне у овим случајевима предвиђене су и за возаче и правна лица. За возаче од 10.000 до 50.000 динара, а за предузетнике од 30.000 до 500.000 динара.

Уколико се вози под дејством алкохола – од три хиљаде динара до затворске казне за више од два промила алкохола.

Важност редовне обуке

Пешић каже да Агенција организује основну обуку за професиналне возаче уколико је нису похађали у средњој саобраћајној школи као и периодичне обуке на годишњем нову које су обавезне за све професионалце где се стичу нова знања.

Сматра да је важно да добију и благовремене информације о промени прописа како бисмо имали што квалитетније професионалце. 

Подсећа да наши возачи у земљи чешће користе телефоне у вожњи и одвезују појас, него када возе на теритирији ЕУ.

"Задатак Агенције за безбедност саобраћаја је да утиче на такво понашање и смањи могућност несрећа", закључује Пешић.

понедељак, 23. фебруар 2026.
13° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом