Читај ми!

Нуклеарке ни близу, али ни далеко - Србија добија нови систем за рано упозоравање

Савремена безбедна животна средина подразумева и систем за рано упозоравање на нуклеарни и радиолошки акцидент. Колико смо у овом тренутку безбедни и како да знамо да су у месту где живимо становништво и животна средина заштићени од зрачења? Ведрана Вулетић из Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност каже за РТС да Србија има систем, али да је време за његово унапређење. Напомиње да ће се у региону Бездана поставити и једна нова станица за мерење радиоактивности у води.

Ведрана Вулетић је гостући у Јутарњем програму РТС-а изјавила да се из несрећа које су се догађале научено како да се унапреде системи за безбедност и системи за обавештавање.

"Позната је изрека за ватру да је добар слуга, а зао господар, а по истој аналогији се то може рећи и за нуклеарну енергију. Постоје строга правила којих мора да се придржава свако ко има нуклеарну електрану. После сваког акцидента доносе се нова правила и нови системи. Последњи пут је то било након несреће у Фукушими када су све нуклеарне електране морале да прођу стрес тест", наводи Вулетићева.

Постоји више платформи на светском нивоу где се сваки такав акцидент уноси и обавештава међународна заједница. Србија ће, истиче, у овој години инсталирати нови систем.

"Ми имамо систем, али он ради од 2007. године и дошло је време за његово унапређење. Добићемо много више мерних станица, оне мере зрачење. Али, добићемо и оне који ће нам рећи који су то радионуклиди присутни. Унапређује се систем комуникације, станице су аутономне, нема потребе за струјом за напајање", додаје Вулетићева.

То је, напомиње, врло скупа опрема и захваљујући пројекту ЕК је Србија то добила.

"Имамо 32 станице и једну нову за мерење радиоактивности у води и то планирамо да поставимо на улазу Дунава из Мађарске у Србију. Наредне године би требало да буду пуштене у рад", указује Вулетићева.

Према њеним речима, када је у Аустрији регулаторно тело хтело да смањи број станица, из локалне самоуправе нису хтели да дозволе да се склоне, јер то су станице које мере радио активност, али не зраче.

"Државе које имају нуклеарне електране имају много већи број станица. Немачка има неколико хиљада, Аустрија неколико стотина. Ми са тридесет и нешто станица имаћемо оптимални број, имајући у виду да је Кршко близу, у Мађарској и Румунији има нуклеарних електрана", истиче Вулетићева.

"Данас се ништа не може сакрити"

Постоје, додаје, конвенције по  којима свака држава која има електрану мора да обавести ако се нешто деси.

"Она је донета након акциндента у Чернобиљу. Са овим станицама повећава се вероватноћа да ћемо прво повећање радиоактивности у природи ухватимо. Значи да ћемо добити на времену и да излагање становништва сведемо на минимуми и избегнемо ако је могуће. Не може се ништа сакрити. Зато су се сви поремили мерним станицама, да не би дошло до сакривања информација. У времену друштвених мрежа не може ништа да се сакрије", наводи Вулетићева.

Код нуклеарних акцидената постоји ангажовање тимова за мерење радио активности. "Сви остали у ланцу су једнаки као и за пожаре - Сектор за ванредне ситуације, Министарство здравља, МУП и остали, а код мањих несрећа је локална самоуправа кључни фактор", додаје Вулетићева.

Нуклеарне електране у окружењу су нама, напомиње, довољно близу да можемо да осетимо неке последице, али и довољно далеко да нећемо морати да спроводимо евакуацију или заклањања становништва.

"Мере би се код нас сводиле на забрану конзумирања хране, а ту је најважније послушати савете и упутства који се дају преко Јавног сервиса, друштвених мрежа и других медија", закључује Вулетићева

понедељак, 23. фебруар 2026.
11° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом