Наставља се сага и оспоравање земљишта СПЦ у Приштини

Пуномоћник СПЦ Александар Радовановић пренео је РТС-у да је током данашњег рочишта захтевао од суда да се повуче тужба, тврдећи да су правобранилац и представници Универзитета уредно позвани.

"Сматрам да је правобранилац уредно позван. Сама чињеница да у позиву постоји печат, констатовано је да су прихватили позив без обзира на то што на њему нема потписа лица овлашћеног да прихвати позив. Стога сматрам да су се стекли услови за одржавање рочишта, односно да је правобранилац уредно позван и предлажем суду да се тужба тужиоца сматра повученом", рекао је адвокат Радовановић претходно на рочишту.

Судија је одложио суђење до доношења коначне одлуке по захтеву пуномоћника СПЦ.

Непојављивање представника Универзитета на данашњем рочишту није прво. Због њиховог непојављивања суд је на крају првог судског процеса пресудио у корист СПЦ, да би ту одлуку крајем 2017. године потврдио потом и Апелациони суд.

Тиме је потврђено да је земљиште од преко четири хектара унутар кампуса Универзитета, на којем је подигнута Црква Христа Спаса, припало Српској православној цркви, тј. цркви Светог Николе у Приштини.

Универзитет у Приштини је 2012. године покренуо судски процес о власништву земљишта, односно уз захтев да се спорно земљиште врати у власништво Универзитета. Али, због одсуства правног заступника универзитета на рочишту, суд је потврдио власништво СПЦ.

Након одлуке Апелације, представници Универзитета су поново иницирали поступак пред Основним судом, и поново тужили, не одсутајући од тврдње да је Црква Христа Спаса подигнута на узурпираној имовини.

Албанци у Приштини након рата 1999. године константно оспоравају градњу и постојање Цркве Христа Спаса, иако је објекат само стављен под кров и на њему је крст.

Студенти универзитета наставе на албанском су у више наврата протестовали због места где се налази црква, наводећи да је "она симбол репресије власти Слободана Милошевића".

Црква легално изграђена 

Из Епархије рашко-призренске су неколико пута указивали да црква Христа Спаса није политичка, и да је она изграђена легално уз сву потребну документацију.

Додају да је земљиште на ком је изграђена црква Христа Спаса уписано, у косовском катастру, основаном након рата 1999. године.

Њена изградња је била потребна јер је у Приштини пре 1999. године живело око 40.000 Срба, и да им је требала већа црква од тада једине Цркве Светог Николе, истакли су из Епархије.

Секретаријат за урбанизам, грађевинарство и заштиту животне средине Скупштине града Приштина издао је 15. фебруара 1999. дозволу за изградњу храма Српској православној цркви.

Тим документом је дозвољена изградња храма Христа Спаса, на адреси - улица Ваљевска број 4", а у решењу је наведен и број катастарске парцеле у општини Приштина.

Решење којим се дозвољава градња цркве у близини више објеката Универзитета у Приштини, потписао је тада општински службеник Хамди Вранићи.

У поновној тужби, према наводима пуномоћника СПЦ, Универзитет нити било ко други није пружио било какве доказе за наводну дискриминацију и да је око градње цркве све било урађено у потпуности са тадашњим законима.