Оброк без потврда и папира, Солидарна кухиња за оне којима је помоћ потребна

Из жеље да помогну комшијама које су током закључавања остале без посла тако што ће им припремити храну, неколико Београђана оформило је Солидарну кухињу. Две године касније Солидарна кухиња окупља више од 300 волонтера, који три пута недељно припремају око 150 оброка.

"Сви смо у сличној ситуацији, сви мање-више можемо да завршимо у том реду. Не правимо никакву класну разлику, нити је потребан било какав папир да докажете да живите лоше. Једноставно, ако си стао и био довољно храбар да станеш у тај ред, нема места таквом питању", каже волонтер Солидарне кухиње Милош Ђурица.

Солидарна кухиња, кажу чланови, није хуманитарна организација, већ самоорганизована група људи који се солидаришу с онима којима је помоћ најпотребнија. Задужења се деле на недељном нивоу, а ангажовање волонтера зависи од њихових обавеза. Свако ко жели може да се прикључи.

"Моја задужења овде су да планирам недељу када треба да се дели храна. То значи да зовемо возаче и куваре који су слободни. Њима шаљемо намирнице и организујемо ту недељу када се дели храна", објашњава Катарина, волонтерка Солидарне кухиње.

Оброци се припремају средом, суботом и недељом.

"Углавном пасуљ, болоњезе, грашак, кувана јела, нешто што људе у овим хладним данима може да угреје. Данас смо спремали лички купус с месом, буткице, ребра... Пошто смо кувари аматери, имамо помоћ од професионалних кувара који нам излазе у сусрет тако што нам кажу колико нам је којих намирница потребно за одређени број оброка", наводи кувар аматер Александар Мариновић.

Подела оброка је код Вуковог споменика.

"Углавном исти људи долазе, али некада дођу и нови. Број људи расте. Битан им је оброк, али и та социјализација, да причају, да се друже", истиче активиста Стеван Несторовић.

У ред за кувано јело већ годину дана редовно стаје и Драган, а на то га је натерао један једини разлог.

"Глад. Не само мене, него нас 99 посто овде. Они дају свима: и онима који имају стан и онима који немају. Али има 90 посто нас који немамо шта да једемо. У џепу имам 20 динара, не могу да купим ни бананицу", каже Драган звани Жућа.

Донације у храни или новцу се прикупљају само од физичких лица.

"Највећи број новчаних донација је од 1.000 до 1.500 динара, а сакупи се довољно новца, што показује да су неки људи који немају пуно новца одлучили да дају колико могу и то показује колико смо солидарни", напомиње Ђурица.

Жеља чланова Солидарне кухиње је да ова група једнога дана престане да постоји, јер ће то значити да више нема гладних, тј. оних који на другачији начин не могу да обезбеде оброк.