Шумокрадице на административној линији са КиМ направиле стогодишњу еколошку штету
У централној Србији бесправно се годишње исече у просеку седам хиљада кубних метара дрва, подаци су "Србијашума". Од 1999. највише је крађа шума, чак 688.000 кубних метара, дуж административне линије са Косовом и Метохиjом. Протеклог викенда на том подручју шумокрадице су пуцале на припаднике МУП-а. У "Србијашумама" кажу да се крађа наставља, те да је током ноћи поново забележена бесправна сеча на подручју Куршумлије.
Само директна штета коју су у протекле две деценије нанеле шумокрадице на административној линији са Косовом и Метохијом премашује 2,8 милијарди динара.
Помоћник директора за шумарство у "Србијашумама" Звонимир Баковић каже за Дневник РТС-а да последње информације са терена указују на то да се бесправна сеча шума у том подручју наставља.
"Током ноћи поново смо на подручју Куршумлије имали бесправну сечу, а претходних дана и чак пуцање шумокрадица на службена лица МУП-а", каже Баковић.
Истиче да "Србијашуме", заједно са војском, полицијом, ресорним министарством, Шумарским факултетом и Заводом за заштиту шуме раде на плану за санацију и сузбијање штете.
Поред финансијске, ту је и еколошка штета коју шумокрадице наносе, а која је много већа.
"Tренутно је од 1999. године до 31. 12. 2021. бесправно посечено више од 688.000 кубика дрвне запремине... Према нашим проценама, еколошке штете премашују вредност од 250 милиона евра. С друге стране, време да се те шуме санирају, да се врате у пређашње стање, може се мерити десетинама година, ако не и једним веком", истиче Баковић.
Додаје да је поред штете коју шумокрадице наносе дуж административне линије, ту и бесправна сеча у остатку наше земље – на 8.533 хектара.
"Од тога само 3.800 кубика на ширем подручју Врања. Ми смо поднели укупно 763 пријаве против шумокрадица", додаје Баковић.
Напомиње да шуме чува 575 чувара у 625 шумских рејона, те да ниједно стабло не може бити посечено без одговарајуће процедуре.
"Да пре тога није било адекватно одабрано, адекватно обележено, евидентирано у дозначну књигу, обележено дозначним жигом, обележено жигом за транспорт, уз издавање адекватне пратеће папирологије, пре свега мислим на отпремницу. Тек тада је дрво спремно да иде у даљу процедуру", објашњава Баковић.
Казне за бесправну сечу шуме су од 10.000 до 300.000 динара, у зависности од тога да ли шуму сече привредно лице, предузетник или физичко лице.
Србија спада у средње пошумљене земље. Под шумама је 29,1 одсто наше територије. Од укупног шумског фонда 47 одсто су државне шуме којима управљају "Србијашуме".
Коментари