Познате личности на мети преваре, у рекламе их укључују када о томе нису ни обавештени

Данас, према неким подацима, око 25 одсто реклама у свету укључују познате личности, а у Јапану тај проценат достиже 70 одсто. По правилу, то су личности које су у јавности омиљене и којима се верује, а што треба код потрошача да изазове позитиван став према куповини конкретног производа. Проблем је када се име познате личности користи без његовог знања.

Тако се и Оливера Ковачевић, уредница у Забавном програму РТС-а, бар три пута нашла на мети преваре.

Најгоре од свега је, истиче Ковачевићева, када злоупотребљавају лик, значи фотографију и име, рекламирајући здравствени производ, поигравајући се тиме са здрављем или са болешћу неких људи.

"Мени је телефон у канцеларији звонио скоро сваки дан да ме нека углавном од старијих жена пита да ли ми је помогао препарат", наводи Ковачевићева.

Шта је лично добро

Закон о оглашавању прецизно дефинише употребу личног добра.

Бојан Станков, члан УО Удружења за тржишне комуникације објашњава да, уколико се у неком огласу користи нечије лично добро и ако је преко тог добра врло једноставно идентификовати лице чије се лично добро користи, оно не може да буде употребљено у огласу без сагласности тог лица и његове дозволе.

"Када кажемо лично добро, ту подразумевамо лични запис, запис лика, фотографија, видео, гласовна интерпретација и све остало...", напомиње Станков.

Уговор дефинише од тога колико ће кампања да траје, да ли је неко заштитно лице или само глумац у кампањи, па до хонорара.

Распон хонорара од неколико стотина до чак стотину хиљада евра

Богдан Петковић "Емоте продукције" наводи да распон хонорара иде од неколико стотина евра, до чак сто хиљада евра, у смислу да ли се користе натуршчици, односно таленти, или се за потребе кампање ангажују познати глумци, спортисти, људи са естраде.

"Они у сваком случају наплаћују више, а ови манекени нешто мање, таленти мање и тако даље", додаје Петковић.

Очигледно, ту и треба тражити разлог неетичког, па и нелегалног понашања неких учесника на тржишту.

Оливера Ковачевић каже да је случај пријавила полицији, где је добила одговор да се ти сајтови налазе у Индији, Америци.

"Нисам баш најбоље разумела како се, када се скину са једног сервера, појављују на другом, итд. То је остало на нивоу пријаве", каже Ковачевићева.

И екипа РТС-а је послала на више адреса питање да ли је до сада неки случај процесуиран, али до данас нисмо добили одговор.

Очигледно је да поред Одељења МУП-а и тужилаштва за високотехнолошки криминал, посла има и за тржишну и здравствену инспекцију због сумњивог квалитета таквих производа, могуће и небезбедних по здравље људи а, с обзиром на новчане токове, и за пореске органе.