Термовизијска камера снимила – ко су расипници енергије и где се она највише троши

Енергија се расипа и зими и лети, а то кошта. Тако су 2015. године од укупно потрошене енергије у граду стамбене и јавне зграде у Београду трошиле 61 проценат. Зграде су одговорне и за чак 79 одсто тадашње емисије угљен-диоксида. 

Владан Шћекић каже за РТС да се зна колико има зграда у Београду и колико би их онда требало реновирати и адаптирати да би се само један проценат у трошењу енергије променио.

Оцењује и да се у међувремену ситуација није много променила, али да се очекује да ће променом Закона о енергетици и пратећих прописа у вези са одрживим коришћењем енергије, као и са свим субвенцијама које ресорно Министарство и локалне самоуправе спремају, ситуација променити набоље.

Где се све губи енергија 

Највећи број стамбених објеката грађен је од 1965. до 1985. године. Због непоштовања прописа и касније су зидани расипници енергије.

Шћекић истиче да је за смањење топлотних губитака најефикаснија примена мера енергетске ефикасности, а то значи замена прозора, улазних врата, изолација, фасаде, односно топлотног омотача зидова.

"Постоји низ мера и оне нису јефтине и због тога су потребне субвенције", навео је Шћекић.

Да би приближили грађанима проблем и указали на којим местима се све губи топлотна енергија, почетком јануара су, када је било хладно, јер је најбоље време за снимање термовизијском камером, снимали неке објекте у Београду. 

Снимљени су објекти у Блоку 63 и 37 на Новом Београду, у насељу Церак Виногради, Кула Генекс и Источне капије Београда.

Главни проблеми станара у свим снимљеним објектима због којих долази до цурења енергије, према речима Шћекића, су међуспратне конструкције и стара столарија.

На снимцима се лако види како неизоловани бетонски зидови конструкције и стара столарија губе топлоту и повећавају рачуне становницима зграда.  

Кула Генекс и Источне капије Београда

Генекс кула и Источне капије Београда су представници бруталистичке архитектуре по којој је бивша Југославија позната и представљају споменике Београда. 

Шћекић указује да заштићена насеља имају посебан режим како се обнављају и то ће се решавати у будућности.

Обнова таквих зграда ће, оцењује бити велики изазов и за град и за грађане који живе у њој. Проблем је истиче, са тим фасадама што се оне већ и распадају од старости и представљају озбиљан проблем не само за станаре који живе у њима него и за пешаке због тога што постоји опасност да се делови фасаде одломе и заврше на тротоару.

Обнова тих зграда на начин да се поштују стандарди енергетске ефикасности је изузетно скупа, те остаје отворено питање како ће се уз помоћ града решити овај проблем. 

Наводи да је Нови блок А на Новом Београду, грађен од 2014. до 2019. године, један од добрих примера како се данас гради и слике показују да не постоје места на којима енергија бежи и да је, наравно, сходно квалитету те градње и цена квадрата. 

Мере нису коначне

Шћекић истиче да мере које су предложили за енергетску ефикасност нису коначне, већ само почетни предлог, али сматрају да су добра полазна основа за разговор на ову тему и са грађанима и са експертима и доносиоцима одлука. 

Поред субвенција, предвиђено је да се више користе кровови јавних зграда за соларну енергију, пре свега за изградњу соларних централа.

Предвиђена је и помоћ сиромашним и социјално угроженим становницима, а то су углавном домаћинства која нису у систему даљинског грејања. Предложено је да град њима помогне у истој мери како помаже одређеним категоријама домаћинстава која јесу прикључена на тај систем.

Истиче и важност формирања Радне групе за праведну енергетску транзицију, која значи прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе енергије.

"Имајући у виду да ми имамо две велике термоелектране на територији града Београда и највећи угљенокоп, и та тема је веома релевантна за Београд", закључио је Шћекић.