Лажни купци на интернету могу да ојаде продавца – како се заштитити од актуелне преваре

Најактуелније преваре, односно симулације наводних куповина на платформи за е-трговину су, истиче Јован Милосављевић, у Србији заступљене још од марта прошле године. Реч је о нападачима који се представљају као потенцијални купци неке робе на платформама за е-трговину.

Наводи да сада има доста великих промена у томе како се спроводе фишинг кампање, некада је то било путем мејла, "да ли ће неко кликнути или не". Сада се, каже, користе платформе где се особа практично циљано обраћа некоме ко циљано жели да је превари.

"Шта се управо дешава. Ви, ако сте већ огласили продају неког производа и ако вас ја таргетирам као некога ким желим да манипулишем на интернету, за мене је загарантовано да је, уколико ви послушате моје инструкције које стижу СМС-ом или преко Вајбером и Вотсапом, велика вероватноћа да ћете поступити по инструкцијама и да ћете остати без новца", објаснио је Милосављевић.

Упозорава да је основни проблем што су људи у принципу мало свесни да управо то њима може да се деси, зато што је полазна тачка сваког корисника – ко ће мене да превари, коме ја могу да будем занимљив. 

Које су замке и где све вреба опасност

Наглашава да поред ових превара на е-трговини, постоје и друге, различите врсте и фишинга и социјалног инжењеринга и да су то све напади који су поприлично успешни и који доносе велику противправно стечену имовинску корист.

"Важно је рећи грађанима да свако може бити од велике важности, можда не само конкретно као он корисник, већ уколико ја могу да приступим вашем налогу, ја сам улазио, ја приступим вашем мејлу, логујем се и онда сви они који су у вашој мејлинг листи, постају мени доступни, а ја се могу представити лажно као да сам ви", упозорава Милосављевић.

Додаје да Рател, као нацинални центар, ради упорно на томе да се подигне свест јавности у области информационе безбедности и на који све начин могу да се заштите и које превентивне мере могу сами да предузму.

Посебно саветује да се свако од корисника, који на било којој платформи за е-трговину објављује своје огласе, упозна са самом платформом, да види да ли је дефинисана политика и да ли уопште постоји могућност плаћања.

"Уколико се ви оглашавате као продавац, нико не треба да вам тражи картице, ваша картица служи само да платите нешто, број картице дајете искључиво само када сте у улози купца и када је страница за плаћање легитимна. Има лажних страница које симулирају оригиналне, тако да је и ту неопходан додатни опрез", прецизирао је Милосављевић.

Посебно је упозорио на преваре током овог месеца, које укључују лажни линк поште, који се шаље корисницима преко којег ће се безбедно обавити куповина.

"То није истина, пошта уопште то не шаље нити било ко из поште на било који начин злоупотребљава поверење грађана. Хакери нападачи региструју лажне домене поште, негде најчешће по иностранству и онда користећи те домене, шаљу те линкове", истакао је Милосављевић. 

Коме пријавити превару

Указује да циљ ових препорука није да корисници не користе интернет, доба дигитализације је  у развоју и доноси изузетне предности. Зато је, сматра, важно да корисници буду пажљиви и да је то већ 80 одсто сигурно да ће бити заштићени на интернету, јер не постоји потпуно заштићен систем или особа.

Саветује грађанима да, уколико се десе такве врсте превара, то обавезно пријаве националном центру, јер уколико он има такав податак, поделиће га релевантним институцијама и објавити то саопштење на свом сајту.

Уколико дође до превара корисници треба да се обрате и својој банци, да она изврши проверу.

Милосављевић посебно наглашава да је, уколико дође до успешне реализације напада и корисници остану без новца, неопходно да се обрате Тужилаштву за високотехнолошки криминал. Све адресе постоје на сајту националног центра Рател.