ЕУ мења правила означавања хране, шта значи "најбољи квалитет до краја"

ЕУ је најавила још пре годину дана да ће променити означавање хране. Једна промена односи се на ознаке порекла, јер им се неки прехрамбени производи нуде као домаћи, а сировине од којих су произведени су увозне. Навођење земље порекла на декларацији обавезно је за свеже и замрзнуто месо, јаја и рибу и та листа биће проширена.

Тада је најављено да ће ове године бити промењена ознака хранљивости производа и ознаке за рок трајања хране.

Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде рекао је у Јутарњем програму да су прописи у Србији у складу са прописима ЕУ, и зеленом агендом, где је један од циљева мање бацања хране.

"Ми бацимо око 300.000 тона хране, а највећи део се баца у домаћинствима", наводи Ракетић и напомиње да је један од разлога неразумевање навода за рок трајања.

Просечан купац не разликује "употребити до" и "најбоље употребити до" неког датума.

Намера је, како додаје, раздвојити наводе који ће представљати аспект безбедности и аспект квалитета.

Објашњава да се навод "употребити до" односи на храну која је лако кварљива, која може да након одређеног периода представља ризик за безбедност људи.

"То су обично млеко, месо, свеже салате, оброци спремни за јело. Након тог рока се баца храна", каже Ракетић.

Наводи код хране која није кварљива са микробиолошког аспекта представљају аспект квалитета, објашњава Ракетић.

Иницијатива да се уведе навод "најбољи квалитет до краја"

Обично је након истека рока "најбоље употребити до", како истиче, та храна и даље безбедна, али је изгубила неку своју особину, као што су арома, боја, текстура, али не представља ризик по здравље.

"Европа је сада кренула са изменама тих навода, јер очигледно нису били довољни за разумевање потрошача", каже Ракетић.

Сада постоји иницијатива, како је додао, да се уведе још један навод, "најбољи квалитет до краја", да се врло јасно сугерише потрошачима да се ради о квалитету, а не о аспектима безбедности хране.

"Чак је један од предлога да то буде и визуелно другачије, да храна која може да представља ризик буде означена црвеном бојом, са 'употребљиво до', а ова храна која не представља ризик неком блажом бојом", напомиње Ракетић.

Стратегија "Од поља до стола" 

"Од поља до стола", стратегија коју је покренула ЕУ, односи се на ознаке порекла.

И у Србији, наводи Ракетић, за неке категорије је обавезно навођење земље порекла, као што су месо, воће, мед, маслиново уље, док је за друге обавезно ако има неке наводе који могу да обману потрошача о стварној земљи порекла.

"У Италији и Француској су желели да прошире листу, пре свега на млеко и млечне производе", каже Ракетић.

Оцењује да ће то бити прихваћен предлог и да ће бити обавезно навођење земље порекла за млеко и производе где је млеко главни састојак, као и производе где је главни састојак месо.

Што се тиче ознаке хранљивости производа, много људи је имало здравствене проблеме због нездраве хране.

Ракетић каже да је нутритивна декларација до сада била опциона могућност.

Испоставило се, каже, да то треба да се дефинише на нивоу ЕУ, па ће ту бити измена у смислу обавезности навођења нутритивне декларације.